Република Српска

27.05.2026

Time08:31:00

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ - КЛИМАТОЛОГ, МАТЕМАТИЧАР, АСТРОНОМ...

БЕОГРАД, 27. МАЈА /СРНА/ - Jедaн од највећих српских и свјетских научника Милутин Миланковић /1879-1958/ рођен је 28. маја 1879. године.

БЕОГРАД, 27. МАЈА /СРНА/ - Jедaн од највећих српских и свјетских научника Милутин Миланковић /1879-1958/ рођен је 28. маја 1879. године.



Миланковић је био математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор технолошких наука и професор на универзитету. Како је био крхког здравља, као мали је школован код куће, учећи од оца Милана, приватних наставника, бројних рођака и пријатеља породице, међу којима су били и признати филозофи, проналазачи и пјесници. Грађевински факултет на Технолошком универзитету у Бечу завршио је 1902. године са највишим оцјенама, а 1904. са 25 година одбранио је докторску тезу под називом "Теорија притиска на криве", чија примјена му је омогућила да процијени криве облике и њихове особине када су под сталним притиском, што је корисно за градњу мостова, купола и потпорних стубова. Миланковић се бавио грађевином у Бечу све до 1. октобра 1909. године, када му је понуђено мјесто професора примијењене математике на Универзитету у Београду, гдје је остао наредних 46 година до пензионисања, иако је истраживачки рад био његова истинска страст. Он је настојао да примијени математичке вјештине у областима које тада нису биле детаљно проучене, па се окренуо метеорологији, која је тада била емпиријска наука, односно ослањала се на осматрање. Српска краљевска академија издала је 1941. године Миланковићево најзначајније дјело, збирку његових научних радова под називом "Канон осунчавања Земље и његова примјена на проблем ледених доба". За вријеме њемачке окупације Србије, од 1941. до 1944. године, Миланковић се повукао из јавног живота одлучивши да напише историју свог живота и рада која је описивала његов лични живот и љубав његовог оца који је умро млад. Његова аутобиографија "Успомене, доживљаји и сазнања" објављена је 1952. године у Београду. Миланковић је 1920. године изабран за дописног члана Српске академије наука и уметности, а за редовног члана четири године касније. Био је и дописни члан Југословенске академије знаности и умјетности од 1925. године, члан Њемачке академије природњака "Леополдина" у Халеу, као и члан многих научних друштава како у земљи тако и у иностранству. Његов први допринос науци је дјело "Канон осунчавања Земље", које описује климе свих планета Сунчевог система. Други допринос је објашњење дугорочних промјена климе на Земљи које су проузроковане промјенама положаја Земље у односу на Сунце. Ова теорија, данас позната као Миланковићеви циклуси, објашњава појаву ледених доба у прошлости, као и климатске промјене на Земљи које се могу очекивати у будућности. Миланковић је основао планетарну климатологију израчунавајући температуру горњих слојева Земљине атмосфере, температурне прилике на Меркуру, Венери, Марсу и Мјесецу, као и дебљину атмосфере осталих планета. Један је од најцитиранијих научника у свијету, а један од његових најпознатијих цитата гласи: "Наша атмосфера, о томе нема сумње, женске је природе, она трепери под жарким пољупцем Сунца, често се наоблачи и намргоди, а кад год хуче, бесни и запара". Милутин Миланковић умро је од можданог удара 1958. године у Београду.

Република Српска

Timeприје 1 сат

ПОД КОНТРОЛОМ ПОЖАР У СТАРОМ КОРИТУ ДРИНЕ

ПОД КОНТРОЛОМ ПОЖАР У СТАРОМ КОРИТУ ДРИНЕ

БИЈЕЉИНА, 19. АВГУСТА /СРНА/ - Пожар у старом кориту ријеке Дрине, код бијељинског насеља Попови, који је плануо у пријеподневним часовима, стављен је...

Timeприје 20 минута

НА ПАРЦЕЛАМА КУКУРУЗА РАЗЛИЧИТЕ ПОСЉЕДИЦЕ СУШЕ

НА ПАРЦЕЛАМА КУКУРУЗА РАЗЛИЧИТЕ ПОСЉЕДИЦЕ СУШЕ

НОВИ ГРАД, 19. АВГУСТА /СРНА/ - Ове године је на пољима под кукурозом у Републици Српској усљед временских прилика ситуација различита, а принос ће би...

Timeприје 12 минута

ОЖИВЈЕЛЕ ПЛАЖЕ УЗ ЋЕХОТИНУ И ДРИНУ - НА КРВАВЦУ КАО НЕКАДА

ОЖИВЈЕЛЕ ПЛАЖЕ УЗ ЋЕХОТИНУ И ДРИНУ - НА КРВАВЦУ КАО НЕКАДА

ФОЧА, 19. АВГУСТА /СРНА/ - Плаже уз Ћехотину и Дрину посљедњих година оживљавају и Фочаци све чешће спас од врућина проналазе на овим планинским ријек...

Timeприје 9 минута

КОВАЧЕВИЋ: ПОВЕЉА ГРАДА - ЧИН БРАТСКЕ ЉУБАВИ

КОВАЧЕВИЋ: ПОВЕЉА ГРАДА - ЧИН БРАТСКЕ ЉУБАВИ

ТРЕБИЊЕ, 19. АВГУСТА /СРНА/ - Повеља града Требиња уручена је данас на свечаној сједници Скупштине града, поводом градске славе - Преображења, предсје...

Timeприје 11 минута

ИЗБИО ПОЖАР У СTАРОМ КОРИTУ ДРИНЕ, НЕМА УГРОЖЕНИХ ОБЈЕКАТА

ИЗБИО ПОЖАР У СTАРОМ КОРИTУ ДРИНЕ, НЕМА УГРОЖЕНИХ ОБЈЕКАТА

БИЈЕЉИНА, 19. АВГУСTА /СРНА/ - У старом кориту ријеке Дрине код бијељинског насеља Попови плануо је пожар који тренутно гаси 15 ватрогасаца са пет ват...

Timeприје 27 минута

МИНИЋ: ВИШЕ МЛАДОСТИ, ВИШЕ ЖИВОТА НА ЈУГУ СРПСКЕ

МИНИЋ: ВИШЕ МЛАДОСТИ, ВИШЕ ЖИВОТА НА ЈУГУ СРПСКЕ

ТРЕБИЊЕ, 19. АВГУСТА /СРНА/ - Предсједник Владе Републике Српске Саво Минић истакао је да је на Преображење Господње у Требињу чуо једну од најљепших...

Погледај све

Copyright © 2023 Novinska agencija Republike Srpske - Srna. Sva prava zadržana. Sadržaj ovih stranica se ne smije prenositi bez dozvole i bez navođenja izvora.