ОБИЉЕЖЕНЕ 34 ГОДИНЕ ОД ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА У БРАДИНИ

БРАДИНА, 25. МАЈА /СРНА/ – У Брадини код Коњица данас су парастосом и полагањем вијенаца обиљежене 34 године од злочина над српским цивилима у овом мјесту, гдје су припадници муслиманских и хрватских снага спалили ово и околна села и на најбруталнији начин убили 48 српских цивила.

Обиљежавање је почело Светом архијерејском литургијом у обновљеном Храму Вазнесења Господњег, коју је служио Његово високопреосвештенство митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије. Након литургије служен је парастос убијеним српским цивилима, а потом су положени вијенци на спомен-обиљежје у порти храма. Обиљежавању су присуствовали чланови породица убијених, као и бројни званичници, међу којима изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Мирослав Вујичић и градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, те представници организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата. Током обиљежавања истакнуто је да је у Брадини и околним селима у мају 1992. године убијено 48 српских цивила, док је преостало становништво протјерано, а њихова имовина опљачкана и уништена. И овај пут је истакнуто да посебно боли чињеница да за злочине над Србима у Брадини још нико није одговарао, иако се пред Судом БиХ води поступак против више оптужених у предмету "Есад Рамић и остали". Некадашњи мјештанин Брадине Миливоје Куљанин изјавио је да породице Срба убијених у нападу мусиманских и хрватских снага на ово село у мају 1992. године посебно боли најављена изградња споменика на Иван седлу у знак, како то у ФБиХ представљају, "величанствене побједе над четничким агресором" иако су жртве овдје били српски цивили. Злочинци из реда муслиманских и хрватских снага на најбруталнији начин су убили 48 српских цивила, остале протјерали и одвели у логоре, а храм Вазнесења Господњег запалили и срушили. За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, бошњачки и хрватски злочинци бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага. Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су и Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци. Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени. Прије рата, у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника. МУП Републике Српске раније је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за која постоји основана сумња да су између 25. и 26. маја 1992. године у Брадини починили једно или више кривичних дјела ратног злочина. Након истраге и прикупљених доказа, непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извршили акцију у којој су Брадина и околна села уништени и етнички очишћени од српског становништва. Храм Вазнесења Господњег у Брадини код Коњица изграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем поријеклом из Чајнича. Највећи ктитор је био Влад или Владимир Олшански /поријеклом Чех/, који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима. Трудом некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву, углавном у Србији и БиХ, али и у иностранству, обновљена је спољашност храма и постављен нови кров, чиме је спријечено даље пропадање. Света литургија служи се једном годишње, јер у Брадини не живи више нико од православних.