ПОДСЈЕЋАЊЕ НА ИШЧЕЗЛО ВРИЈЕМЕ И НАЧИН ЖИВОТА

СРЕБРЕНИЦА, 28. МАЈА /СРНА/ - Ако није био неки вјерски празник или како се говорило "светац", било је некада незамисливо да жене сједе, а да не плету, преду, везу или хеклају.

Увијек су нешто радиле рукама, а данас је та пракса, обичај, традиција или потреба ишчезла и скоро изумрла. Игле, плетиво, конац, вуну, кудељу, преслицу и вретено замијенили су мобилни телефони. Ова фотографија из Сребренице, на којој се виде двије старије комшинице да сједе испред зграде, разговарају и истовремено плету, дјелује архаично и подсјећа на некадашњу свакодневицу када су жене користиле сваки слободан тренутак да нешто корисно ураде. Плеле су чарапе, џемпере, рукавице, преле вуну и тежину, везле, хеклале и није се знало за одмор изузев у току ноћи. Била је то некадашња култура живљења до средине друге половине 20. вијека. Већина потрепштина производила се властитим радом и само неки производи су куповани - уље, со, шећер и петролеј. То вријеме је прошло, обичаји ишчезли, услови се промијенили и израду ручних радова замијенили мобилни телефони, поруке и видео-игрице. Све што затреба, купује се. А за изложбе ручних радова, које приређују неке женске невладине организације, отварају се сандуци и сахаре, траже и ваде евентуално сачувани ручни радови које су ткале, везле и плеле баке и прабаке и излажу као дио културног насљеђа. Модернизација потире стари начин живота и рада, а ова данашња фотографија је за подсјећање на некадашњи начин кориштења слободног времена.