ГРАОРАЦ: ОСЛОБАЂАЊЕ ДУРАКОВИЋА - БЕЗОБРАЗНА ОДЛУКА, НЕПРИХВАТЉИВА ЗА СРБЕ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 28. МАЈА /СРНА/ - Одлука Апелационог вијећа Суда БиХ да ослободи некадашњег команданта 43. бригаде такозване Армије БиХ Рамиза Дураковића оптужби за ратни злочин над српским цивилима на подручју Чајнича је безобразна и за српски народ апсолутно неприхватљива, оцијенила је предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.

Граорчева је изјавила Срни да је ово за Србе још једна лоша вијест из Суда БиХ, а посебно за српске породице чији су чланови страдали у протеклом рату, нарочито оне из Чајнича. "Ослободити некога ко је руководио акцијом са образложењем да није био упознат о кривичним дјелима која су се дешавала крајње је безобразно, двосмислено и дефинитивно иде у прилог томе да за злочине над српским цивилима, али и војницима нико не одговара", нагласила је Граорчева. Према њеним ријечима, Суд БиХ је овим дефинитивно одлучио да се окрене од српског народа, од пресуда које би биле праведне и у складу са законом. Она сматра да у образложење ослобађајуће пресуде некоме ко је руководио војном акцијом у којој су убијени цивили не би повјеровао ни онај ко се никада није бавио правом, а камоли људи из те струке или чланови породица страдалих који помно прате суђења оптуженима за ратне злочине. Она је указала на то да Суд и Тужилаштво БиХ, нажалост, неће никада промијенити своје ставове и да је ово само продужетак њихових ранијих одлука. Граорчева је нагласила да се Срби никада неће сагласити са ослобађајућом пресудом Дураковићу. "Преостаје нам вјера у Божију правду или на крају крајева тотална реорганизација Суда БиХ, што је мало вјероватно", рекла је Граорчева. Апелационо вијеће Суда БиХ ослободило је данас некадашњег команданта 43. бригаде такозване Армије БиХ Рамиза Дураковића оптужби за ратни злочин над српским цивилима на подручју Чајнича 1993. године, уз образложење да није доказано да је имао сазнања о почињеним злочинима. Предсједавајућа Апелационог вијећа Амела Хусић рекла је да није спорно да су злочини почињени, нити да је Дураковић руководио акцијом, али да није доказано да је био упознат са убиством и паљењем кућа. Оштећени Милош Пијевић, чија је кућа запаљена, упућен је на парнични поступак са имовинскоправним захтјевом. Суд БиХ првостепено је осудио Дураковића на три и по године затвора за ратни злочин над српским цивилима на подручју Чајнича 1993. године. Дураковићу је првостепена пресуда изречена за убиство Даринке Пијевић и паљење кућа Рајка и Милоша Пијевића.