ПОГРЕШНА АМЕРИЧКА ПОЛИТИКА ДЕВЕДЕСЕТИХ

БАЊАЛУКА, 28. МАЈА /СРНА/ - Либерална хегемонија САД деведесетих година прошлог вијека имала је бенигне намјере, у ери релативне стабилности и мира у свијету, јер се сматрало да уколико постоји једна велесила у свијету, да то значи да нема ривалитета, нестабилности ни тензија, изјавио је професор Глен Дизен.

"Крајем двадесетог вијека, људи су почели да увиђају да је то само привремени поредак. Одржавањем глобалне доминације, тадашње САД су исцрпиле ресурсе, изгубиле контролу над свим регионима и добиле лошу репутацију како код ривала, тако и код савезника. То је проузроковало да нове силе ступе на глобалну сцену", навео је Дизен у обраћању на Европском самиту о економији и безбједности у Бањалуци, на коме је више од 100 учесника из преко 20 земаља. Он је рекао да је у току поновно буђење руско-кинеског партнерства, формирање БРИКС-а и осталих економских савеза који су проистекли као одговор на хегемонију тадашњих САД током деведесетих. "Дошло је и до подјеле и ривалства и међу западним силама, чак и некадашњим највећим савезницама. То је био доказ да је та глобална хегемонија била кратког даха", нагласио је Дизен. Према његовим ријечима, највећа грешка тог периода је што је Запад кренуо путем непријатељства према Русији. "Упркос упозорењима многих америчких војних званичника и стратега да је успостављање НАТО хегемоније и демонизовање Русије био изразито лош потез, то се у Европи догодило Уговором о колективној и недјељивој безбједности, постављајући темеље за садашње стање", подсјетио је Дизен. Он је напоменуо да су тадашњи европски званичници потцијенили Русију као ослабљену земљу и небитног играча на свјетској сцени, али нису могли да узму у обзир брз опоравак руске економије и војне моћи. Дизен је навео да је недјељива безбједност управо та која је, гурајући границе Алијансе према Русији, створила подјеле и у новим државама бившег Совјетског Савеза и ставила их у незавидну ситуацију да балансирају између двије супротстављене стране на својим границама. Он је подсјетио да су одређени НАТО званичници упозоравали још почетком вијека да би сваки покушај пријема Украјине у Алијансу изазвао одговор са руске стране, као и огромне подјеле међу украјинским становништвом. "Сада, када се доба једностране хегемоније завршило, партнерство Москве и Пекинга је јаче него икада и удруженим радним снагама, ресурсима и иновативношћу предводе другу страну четврте индустријске револуције", рекао је Дизен, набрајајући кинеске и руске фирме и субјекте који су озбиљни конкуренти у областима са традиционално западњачком доминацијом. Према његовим ријечима, када је Запад одлучио да "од Украјине направи бојно поље а не мост према Русији, Руси су одлучили да ће се сан о `заједничком европском дому` напрасно завршити". "Први пут у посљедних 300 година, Русија се за модернизацију не окреће ка западу умјесто ка истоку. Ово би било савршено вријеме да имамо Русију на нашој страни или барем као неутралог сарадника који се нагиње више према САД и Европи", нагласио је Дизен. Он је додао да велико евроазијско партнерство, које предводе Русија и Кина, привлачи велики број мањих или слабије развијених држава које виде своју прилику у мултиполарном свјетском поретку.