У ПОНЕДЈЕЉАК ПАРАСТОС ТРОЈЧИНДАНСКИМ ЖРТВАМА УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА

СРЕБРЕНИЦА, 30. МАЈА /СРНА/ - Код спомен-костурнице у Сребреници у понедјељак, 1. јуна, биће служен парастос и обиљежене 83 године од злочина усташа над више од 250 Срба другог и трећег дана Тројчиндана 1943. године у овом мјесту и оближњим селима Витловци и Залазје.

Протојереј Александар Млађеновић рекао је да ће код спомен-костурнице бити служена Света литургија, а затим у 10.00 часова парастос за побијени српски народ, односно цивиле. Биће прислужене свијеће за покој душа, одата почаст страдалима и положено цвијеће код спомен-крста, који је 2019. године подигнут код спомен-костурнице. Злочин у Сребреници почињен је 14. јуна 1943. године, односно други дан Тројчиндана, а у оближњим селима Залазје и Витловци дан касније, 15. јуна или трећи дан Тројица. Најбољи познавалац новије сребреничке историје, преминули Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе у његовој кући другог дана Тројчиндана 1943. године у Сребреници, раније је говорио за Срну да су комунистичке власти прикривале истину и навођење имена жртава тог злочина. То је чињено иако је свима било познато да су јединице НДХ у чијим редовима су масовно учествовали локални муслимани, монструозно побиле српске цивиле на њиховим огњиштима. "Они су убијени само зато што су били Срби и никакво њихово идеолошко опредјељење није било разлог за почињени злочин, јер нису припадали ниједној партији или покрету", објашњавао је Николић. Он је истицао да му је о тим злочинима причала комшиница Милена Јовановић, која је скривена гледала шта усташе раде, али је, на срећу, преживјела јер је нису открили, а усташе су све остале мјештане, које су стигли, свирепо убили. Нису остављали ни дјецу и њих су клали и набијали на ножеве. Усташе су тог дана у Сребреници, према њиховим писаним документима, убиле више од 155 српских цивила. "Заједно са њима убијена је и породица једног Јевреја стоматолога и породица једног муслимана - предсједника суда, који је био ожењен Српкињом", испричао је Николић, чији је дјед Јово са снахом Василијом и петочланом јеврејском породицом убијен у кући у којој је живио и која је још свједок тог злочина. Кућа Николића остала је једина од кућа у којима су усташе убијале и клале српски живаљ. У тој кући је за вријеме владавине Аустроугарске над БиХ била пошта. Након Милошеве смрти у кући више нико не живи. Убијена јеврејска породица, према Николићевим сазнањима, била је у сродству са књижевником Исаком Самоковлијом. Николић се годинама интересовао и прикупљао податке о овом страдању и рекао је да тачан број жртава никада није утврђен, али је двије године прије смрти дошао до податка, који нигдје није помињан, да је овдје убијена Зорка Бурлица из Власенице са петоро дјеце и мајком Мартом Васић. Након злочина у Сребреници, у селу Залазје наредног дана је убијено још 97 Срба, а према неким подацима 107, међу којима 45 чланова породице Ракић, 16 Максимовића и 15 Драгичевића. У документима НДХ наводи се да је Францетићев легионар, усташки сатник Јосип Корелец, због погибије брата у борбама код Сребренице, наредио да се изврши одмазда и предводио је масакрирање које су усташе, уз помоћ домаћих присталица муслимана, свирепо починиле над српским цивилима. "Убијали су све Србе које су затекли у кућама. Страдале су комплетне вишечлане породице Стевановић, Крстић и друге. Убијено је пет чланова породице пекара Остоје Стевановића, као и 15 цивила из сребреничког села Брежани, који су се затекли у Сребреници. Међу убијеним није био ниједан војник, а цивили су убијани монструозно на различите начине", причао је Николић. Према његовим ријечима, плоче са именима настрадалих налазиле су се у сребреничкој цркви, али су у посљедњем рату полупане и нестале јер су тако потомци српских убица хтјели да избришу историјске чињенице и памћење о српском страдању на овом простору. Број и имена страдалих тог 14. јуна 1943. године на овом подручју никада нису тачно утврђени, јер то није био интерес комунистичког система. Зна се да је након Другог свјетског рата тај усташки официр осуђен у Загребу и кажњен симболичном затворском казном за злочин који је починио, али је убрзо ослобођен. Према Николићевом свједочењу, тијела убијених су накнадно сакупљена и била су бачена и дјелимично затрпана у јаму на локацији данашње полицијске станице, одакле је, приликом изградње колектора, дио посмртних остатака 1971. године пренесен у нову костурницу, а дио из других јама никада није пренесен и достојно сахрањен. Након свирепог злочина почињеног у Сребреници, сљедећег дана, трећи дан Тројчиндана, усташе су направиле покољ и у српским сребреничким селима Залазје и Витловци, гдје су убили и поклали више десетина мјештана. Тијела убијених Срба у Витловцима и Залазју сахрањена су у спомен-костурницу у том селу, поред које је још једно спомен-обиљежје погинулим Србима из Залазја и околине, које су муслиманске снаге или потомци тројчинданских кољача из Другог свјетског рата убиле на Петровдан 1992. године. Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазју прије 83 године убијено је 229 Срба, од којих је 80 дјеце, а према незваничним подацима, за та два дана у Сребреници и околним селима убијено је више од 250 српских цивила. Николић је подсјећао да су у Другом свјетском рату нестала сва српска села на ширем подручју сребреничке мјесне заједнице Сућеска, као што су Слатина, Липовац, Жедањско, Шушњари и још неки српски засеоци. Српска имања су након рата на мистериозан начин запосјели и присвојили муслимани, а за нестанак њихових власника никада нико није одговарао. Према Николићевим ријечима, комунистичка власт је овај злочин занемаривала, жртве назвала припадницима антифашистичког отпора, иако се радило о српским цивилима, који нису имали везе са било каквом идеологијом. О тим злочинима се деценијама ћутало зарад братства и јединства. Да је ријеч о фалсификовању историјске стварности, показује сачувани рељеф на комунистичком споменику на којем су приказани Нијемци који убијају партизане, што је неистина, јер овдје уопште није било Нијемаца, нити партизана, него су комшије усташе побиле српске цивиле само зато што су били Срби. Николић је предлагао да коначно треба да се уради плоча са именима убијених српских цивила и постави код ове спомен-костурнице. Историчар Драга Мастиловић је на промоцији зборника докумената "Злочин геноцида над Србима у Сребреници у Другом свјетском рату" прије пет година рекао да је ту била јасна намјера да се Срби униште и биолошки нестану са тих простора јер су убијана дјеца и жене. Ту тврдњу је аргументовао пронађеним документима у Архиву БиХ о вјештачењу које је обављено неколико дана након тројчинданског злочина, а који су деценијама скривани од јавности. Ради се о обављеном увиђају и вјештачењу начина убистава и идентификацији жртава, које је обавио стручни тим усташке власти предвођен судијом Вејсилом Хаџибегићем из Сарајева, који је вјероватно сарађивао са комунистима и један примјерак записника сакрио и сачувао. Из тих докумената дошло се до имена 229 убијених, а велики број њих није било могуће идентификовати, што је Хаџибегић констатовао у записнику. Ту се налази и списак припадника усташке 29. бојне која је извршила покољ за који није изречена казна, а тадашњи закључак усташког суда у Сарајеву био је да се обустављају све даље радње на том случају и да се он препушта забораву. До сазнања и истине о овим жртвама ипак се дошло, и изнад некадашње "партизанске“ костурнице 2015. године подигнут је крст, а 2019. године и спомен-плоча на којој су уписани подаци о жртвама и починиоцима тог злочина и сваке године се служи парастос и одаје почаст овим невиним жртвама. Спомен-плоча са именима жртава још није урађена.