СTРАДАЛНИЦИ ИЗ КОРИЋКЕ ЈАМЕ НИКАДА НЕЋЕ БИTИ ЗАБОРАВЉЕНИ

БИЛЕЋА, 3. ЈУНА /СРНА/ - Невине жртве усташког злочина у селу Корита код Билеће никада неће бити заборављене, речено је данас у том селу, гдје је служен парастос за више од 130 српских цивила из тог краја које су усташе прије 85 године убиле и бациле у Корићку јаму.

Код Спомен-храма код Корићке јаме служена је литургија којој су присуствовали бројни становници Билеће, Гацка и Херцеговине. Начелник општине Билећа Миодраг Парежанин рекао је да су уклесана имена страдалника на споменику у Коритима опомена и поручио да сви они никада неће бити заборављени. Он је подсјетио да су мјештани Корита и околних села страдали од звјерске руке њихових комшија које су познавали, а доведени су на јаму на превару и незамисливо мучени и бачени у њу. Парежанин је истакао да сви треба да преносе млађим генерацијама истину о том великом злочину, да би окупљање на дане када се обиљежава сјећање на њихово страдање било што веће сваке године. Потомак страдалника Милош Сворцан рекао је да су мјештани Корита страдали само зато што су били Срби и да су на превару доведени, мучени и бачени у Корићку јаму. Он је истакао да су то били напредни домаћини који су добро живјели и вриједно радили, а усташама је био циљ да то униште. Организатори обиљежавања 85 година од страдања корићких Срба су Општинска управа Билећа и Црквена општина Автовац. Корићка јама код Билеће једно је од највећих стратишта српског народа у Херцеговини, у које су усташе бациле више од 130 невиних Срба, мушкараца, стараца и дјечака. Tај злочин починиле су муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године. Посмртни остаци корићких страдалника извађени су из јаме 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Међу страдалницима је највише било мјештана из породица Сворцан, Бјелица, Старовић, Tркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан. Најстарија жртва био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, а најмлађа четрнаестогодишњи Коста Глушац. Код Корићке јаме направљена је мала капела, а прво спомен-обиљежје корићким жртвама у центру села подигнуто је 1966. године. На споменик је 1991. године, када се навршило пола вијека од злочина, постављена скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда. За тај монструозни злочин над невиним српским народом тог краја нико никада није одговарао, а истина о њему дуго је прикривана.