РАДА ЦВИЈЕТИЋ: ЗЛОЧИНЦИ СУ МИ УБИЛИ 10 ЧЛАНОВА ПОРОДИЦЕ У ЛЕДИЋИМА

БАЊАЛУКА, 3. ЈУНА /СРНА/ - У нападу такозване Армије БиХ на село Ледићи 1992. године убијено је 10 најближих чланова породице Раде Цвијетић, а најмлађа жртва имала је свега 18 мјесеци.

"Изгубила сам мајку Стану, брата Миленка, брата Радета, братића Милуна, снахе Винку и Невенку, стрица Милорада, стрину Ленку, рођака Драгомира и родицу Данијелу", рекла је Цвијетићева у свједочанству за Меморијални центар Републике Српске. Осамнаестомјесечни Милун Тешановић био је најмлађа жртва међу 22 српска цивила које су прије 34 године убили припадници такозване Армије БиХ. "Кад смо вршили Милунову обдукцију, патолог Зоран Станковић је рекао да су му пуцали у потиљак и да су му ломили ноге и руке. Кога је дијете од 18 мјесеци могло да угрози, каква је то сила? То су злочинци, џелати! За мене је ово злочин, геноцид, све су побили", навела је Цвијетићева у потресном свједочанству. Она је изјавила да су их све побиле комшије муслимани, које је њена бака безброј пута нахранила. "Како можеш замислити да те убије неко с ким си се до јуче заједно хранио?", рекла је Цвијетићева. Током напада муслиманских формација на српско село Ледићи, чланови породице Тешановић покушали су да се, заједно са осталим мјештанима, пребаце на слободну територију. На путу према селу Љута, на западним обронцима Трескавице, заробљени су и убијени на лицу мјеста 6. јуна 1992. године, а још двоје Тешановића животе је изгубило 1. августа 1992. године. Тијела убијених Срба из Ледића након рата су ексхумирана из двије масовне и једне појединачне гробнице на Трескавици. Свједочанство Раде Цвијетић похрањено је у аудио-визуелну базу Меморијалног центра Републике Српске о страдању српског народа. Страдање породице Тешановић, уз сву бруталност злочина почињеног над недужним цивилима, симбол је страдања Срба у Сарајеву, трагично свједочанство о уништеним породицама, угашеним огњиштима и прекинутим животима. Из Меморијалног центра Републике Српске позвали су све који су изгубили чланове породице или су лично преживјели страдања да подијеле своје свједочанство како би сјећање на жртве било трајно сачувано.