ОТВОРЕНА "ВИШЕГРАДСКА СТАЗА" - АНДРИЋЕВО ДЈЕЛО ТРАЈНА ВРИЈЕДНОСТ СРПСКЕ КУЛТУРЕ

ВИШЕГРАД, 5. ЈУНА /СРНА/ – Манифестација "Вишеградска стаза", посвећена лику и дјелу нобеловца Иве Андрића, отворена је вечерас у Вишеграду.

Отварању је присуствовао и министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић, који је поручио да "Вишеградска стаза" већ више од четири деценије потврђује да је Андрићево дјело жив и снажан културни оријентир за све генерације. Голубовић је истакао да манифестације попут ове подсјећају на важност очувања културног идентитета, традиције и истрајности, нагласивши да Андрићево стваралаштво и данас представља непресушан извор знања и поука о човјеку и времену. Он је навео да је Министарство просвјете и културе Републике Српске обезбиједило средства за адаптацију и реконструкцију спомен-учионице Иве Андрића у Вишеграду, чиме ће бити створени савременији услови за представљање живота и рада великог писца. Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић истакао је да Вишеград готово пола вијека са поносом и достојанствено чува успомену на Иву Андрића, писца који је својим дјелом прославио овај град широм свијета. Ђуревић је нагласио да је Андрић својим књижевним насљеђем трајно задужио генерације, те да је обавеза савременика да његово име и дјело чувају од заборава и преносе будућим нараштајима. Он је указао и на значај рада просвјетних радника који младима преносе знање о Андрићу и вриједностима које је заговарао, те подсјетио да је Вишеград свој идентитет снажно везао за име јединог српског нобеловца. Ђуревић је посебно истакао допринос професора Емира Кустурице, чијом је визијом изграђен Андрићград, јединствен комплекс посвећен великом писцу, у којем дјелује и Андрићев институт као важна научна и културна установа. Бесједу о Иви Андрићу говорио је професор Владимир Рогановић, који је подсјетио на трајну вриједност Андрићевог књижевног стваралаштва, али и на његову рану повезаност и љубав према Медитерану, чији су мотиви и дух оставили трага у животу и дјелу великог писца. Присутнима се обратио и историчар Милош Ковић, који је говорио о значају очувања националне културе, језика и књижевног насљеђа. "Поставља се питање који је то културни правац који данас можемо и морамо да промовишемо. То је светосавски и косовски завет, завет наше културе и православног света утемељен на правди, истини и љубави", рекао је Ковић. Он је нагласио да је култура и у најтежим историјским околностима била оно што је окупљало и уједињавало српски народ. "Тако је деловала и `Просвета`, помажући школовање младих и додељујући стипендије. Оно о чему су писали наши црквени писци од Светог Саве до данас и што су опевале српске гусле јесте опредељење за праву веру и истинске вредности. То је оно што ћемо у савременом добу назвати светосављем", поручио је Ковић. У културно-умјетничком програму наступили су Бојана Пековић и Никола Пековић, као и Градски мјешовити хор из Херцег Новог. Овогодишња "Вишеградска стаза" окупила је бројне књижевнике, научне раднике, умјетнике и поштоваоце Андрићевог дјела, а програм манифестације биће настављен и сутра низом културних садржаја посвећених великом писцу.