КОВИЋ: ПОКУШАЈЕМ ПРИСВАЈАЊА КОСОВСКЕ БИТКЕ ПРИШТИНА ПРОВОЦИРА СРБЕ С ЦИЉЕМ ДА ИХ ПРОТЈЕРА

БЕОГРАД, 14. ЈУНА /СРНА/ - Професор историје на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић оцијенио је да се иза албанске манифестације на Газиместану најављене за 15. јун крије још један покушај присвајања српске историје и намјера да се провоцирају Срби.

Коментаришући најаву општине Обилић, коју воде кадрови из Самоопредјељења Аљбина Куртија, да ће 15. јуна организовати "комеморацију на Газиместану", што је датум који се по Јулијанском календару поклапа са Видовданом и Косовском битком из 1389. године, Ковић је рекао Срни да нема сумње да је ријеч о лошој и циљаној намјери. Ковић је нагласио да су Косово Поље и Газиместан света мјеста српског предања, српске културе и српске историје и да Приштина покушајем присвајања Косовске битке провоцира Србе на Косову и Метохији, којима угрожава физичку и духовну егзистенцију стварањем неподношљивих услова за живот с циљем протјеривања. "Ту се одиграла велика битка између српских и османских армија. Историјски извори не помињу било какво учешће Албанаца у тој бици, иако се у делу лаке литературе и публицистике албанског порекла на томе инсистира", указао је Ковић. Према његовим ријечима, историјски извори уопште не свједоче о Албанцима на простору Косова и Метохије у средњем вијеку. "Помињу се, рецимо, у Тузима, али их на Косову и Метохији нема све до турских освајања", навео је Ковић. Он сматра да је излишно тражити разумне мотиве и рационално објашњење за потезе Приштине, у чијем понашању нема рационалног утемељења. "Једино објашњење за ово што спремају на Газиместану може да буде провокација и свесна намера да се конфликти наставе до судњег дана, уместо да се пређе на разговор и разумно отклањање проблема", истакао је Ковић. Указујући да се Албанци воде логиком - што горе Србима, то боље за њих, Ковић је рекао да таква политика води само бескрајном настављању конфликата. Очигледно је, додао је, да то неко у Приштини хоће, упркос томе што, с друге стране, постоји потреба да се на нормалан начин разговара да се услови живота учине подношљивим или чак добрим са обје стране. "У Приштини се тако не размишља и имамо врло слично ирационално понашање оном које долази из политичког Сарајева према Републици Српској", закључио је Ковић.