ДУГЕ ЊИВЕ - СВЈЕДОК ОДНОСА ЧОВЈЕКА И ПРИРОДЕ

БАЊАЛУКА, 14. ЈУНА /СРНА/ - Заштићено подручје Дуге њиве има више од 150 сталних и повремених водотокова, изразито разнолик вегетацијски слој, 194 врста регистрованих гљива, 73 врсте птица и Збориште, ваздушну бању на Требави, изјавио је Срни министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Бојан Випотник.

Випотник је рекао да је заштићено подручје Дуга њива смјештено у сјеверном дијелу Републике Српске, на територији општине Модрича, на мјесту додира Динарида и Панонске низије, на површини од 3.587,37 хектара. Прецизирао је да подручје садржи пејзаж са разноврсним стаништима, дивљим биљним и животињским врстама. "Највиши врх Требаве, Вис /692 метара/, те врх Дуга њива /622 метара/ доминирају околином, пружајући широке панорамске погледе према сјеверу и сјевероистоку, ка долини Босне, Вучијаку и ширем простору Посавине", навео је Випотник. Хидролошка мрежа је разграната, додао је, више од 150 сталних и повремених водотока извире на кратким раздаљинама и вода се доживљава као стални пејзажни мотив и симбол животне динамике Требаве. "Вегетацијски слој је изразито разнолик, а преовлађују мјешовите букове и храстове шуме, шуме букве и божиковине, те мозаици ливада, шикара и рубних пољопривредних површина", каже Випотник. Имајући у виду изузетно сушне године за истраживање гљива, Випотник је рекао да су добијени резултати од 194 врста регистрованих гљива завидни, а у годинама са више киша у љетном периоду на оваквим стаништима појави се неупоредиво већи број врста. "У богатству животињског свијета предњаче шумски, ливадски и водени инсекти, прије свега дневни и ноћни лептири /145 врста/, тврдокрилци и ријечни ракови", напоменуо је Випотник. Нарочито је значајно присуство врсте дневног лептира - Euplagia quadripunctaria, који је регистрован на више локалитета, а налази се на анексу II Директиве о стаништима. Према његовим ријечима, у бројним водотоцима на Требави регистровано је шест врста риба, док је током истраживања херпетофауне откривено осам врста гмизаваца и шест врста водоземаца. "Приликом истраживања на Требави, у самом предложеном обухвату забиљежене су 73 врсте птица. Овдје спадају типичне шумске врсте, сове, дјетлићи, сјенице, дроздови, зебе, али и врсте отворених и мозаичних терена као што су шеве и плиске", истакао је Випотник. Он је нагласио да су све регистроване врсте код нас заштићене или строго заштићене. Випотник је истакао да неколико локалитета и подручја имају неке потенцијале за развој туризма и дјелимично изграђену инфраструктуру погодну за кориштење у смислу планинарења, рекреативне шетње, камповања и излетништва. "Један од најперспективнијих локалитета је такозвано Збориште на врху Дуга њива, висораван, односно гребен између два доминантна врха ове висоравни, познато излетиште и ваздушна бања на планини Требави", навео је Випотник. Подручје са микролокалитетима који гравитирају излетишту, додао је, протежу се на надморској висини од 400 до 644 метра, а удаљено је свега 20-так километара од Модриче, на коју се наслањају Добој, Добој Исток, Градачац, Грачаница и Модрича. Оцијенио је да је ово заштићено подручје живи свједок односа човјека и простора, гдје природне форме, шуме, воде и насеља чине нераздвојиву цјелину која обликује локални идентитет и доприноси предивној разноврсности Републике Српске. "Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа одлучио се за заштиту подручја у категорији заштићени природни пејзаж који подразумијева подручје значајне биолошко-еколошке и естетске вриједности, гдје традиционалан начин живота становништва није битније нарушио природу и природне екосистеме", навео је Випотник. Управо та спрега природних вриједности и насљеђа човјековог рада, сматра Випотник, даје пејзажу високу естетску и идентитетску вриједност, у складу с принципима Конвенције Савјета Европе о европским предјелима. Туристичке атракције обухватају неколико група природних и изграђених објеката, спортско-рекреациони центар, видиковци и стазе које су погодне за обилазак и интересантне планинарима, излетницима и другим групама туриста. Тренутно у Републици Српској постоји 37 заштићених подручја, чија укупна површина износи 77.755,37 хектара, што представља 3,16 одсто територије Републике Српске.