ОБИЉЕЖАВАЊЕ 83 ГОДИНЕ ОД БИТКЕ НА СУТЈЕСЦИ

БАЊАЛУКА, 14. ЈУНА /СРНА/ - На Тјентишу ће данас бити обиљежене 83 године од битке на Сутјесци.

Програм почиње у 11.00 часова полагањем вијенаца и цвијећа код Спомен-костурнице, а за 11.30 часова планирно је обраћање званичника и умјетнички програм код Спомен- дома, најављено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Обиљежавању ће присуствовати министар енергетике и рударства Петар Ђокић. Обиљежавање овог историјског догађаја од републичког значаја сјећање је на велике борбе које су партизанске јединице водиле против њемачких трупа којима су помагале италијанске, бугарске и усташко-домобранске јединице. Битка на Сутјесци или Пета непријатељска офанзива назив је за операцију "Шварц" њемачких трупа у љето 1943. године. Покренута је с циљем уништења партизанског покрета отпора Народноослободилачке војске, те разоружавања и неутралисања Југословенске војске у отаџбини. Шестог маја 1943. командант њемачких трупа у Хрватској генерал Рудолф Литерс издао је заповијест о припреми и извођењу операције "Шварц" с циљем ликвидирања партизанског покрета. За операцију опкољавања и уништења партизанских јединица на простору Сутјеске, Пиве и Таре ангажовано је 127.000 војника. У обручу јединица фашистичке Њемачке, Италије, Бугарске и Независне Државе Хрватске нашло се 22.148 партизанских бораца. Битка на Сутјесци је започела 15. маја. Након мјесец дана крвавих борби окончана је 15. јуна. Упркос огромним губицима партизана – погинуло је 7.454 борца, од чега 6.946 мушкараца и 597 жена, главнина јединица успјела је да се извуче из обруча. Битка на Сутјесци постала је због тога симбол изузетног пожртвовања, храбрости и моралне чврстине у најтежим искушењима. Многе улице, школе, установе и спортска друштва у послијератној Југославији назване су по овој бици. Ово је била несумњиво, и по обиму и по броју погинулих војника, највећа до тада предузета операција на простору Југославије. Један од организатора устанка у никшићком крају Сава Ковачћевић погинуо је 13. јуна 1943. предводећи јуриш својих бораца, приликом покушаја пробоја њемачког обруча у близини села Врбница, код Фоче. Заједно са њим у јуришу су погинули његов отац, брат и малољетни синовац Драган, који му је био курир. За народног хероја Југославије проглашен је 6. јула 1943. године. Маја 1943. добио је чин пуковника НОВЈ, а у току битке на Сутјесци, јуна 1943. именован је за команданта Треће ударне дивизије.