ПАРАСTОСОМ У САБОРНОЈ ЦРКВИ ПОЧЕЛО ОБИЉЕЖАВАЊА 34 ГОДИНЕ ОД СTРАДАЊА СРБА

МОСTАР, 15. ЈУНА /СРНА/ - Служењем парастоса у Саборној цркви Свете Tројице у Мостару, која је на данашњи дан 1992. запаљена и још није до краја обновљена, почело је обиљежавање 34 године од егзодуса и страдања Срба из Мостара и долини Неретве.

Након парастоса планиран је обилазак мјеста страдања на Буни у 11.00 часова, те паљење свијећа и бацање цвијећа у ријеку са моста на Буни гдје је 1992. године у истом дану убијено 29 војника и цивила. Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Невесиње наставља обиљежавање Дана несталих Источне Херцеговине полагањем цвијећа на Споменик слободе у Невесињу у 12.00 часова, затим обилазак Спомен-собе, те у 12.15 часова полагање цвијећа на Спомен-костурницу у Невесињу и обраћање званичника. Данас се обиљежавају 34 година од егзодуса српског народа из Мостара и долине Неретве када је страдало 431 лице, а више од 30.000 људи напустило је своје домове. На данашњи дан запаљена је и Саборна црква Свете тројице у Мостару. Јун 1992. године трајно је урезан у сјећање српског народа из долине Неретве када је у неколико дана од Чапљине до Брадине протјерано више од 30.000 Срба, запаљена и уништена већина имовине, а више стотина лица погинуло и нестало. Приликом велике војне акције Хрватске војске, ХВО-а и ХОС-а, којом је командовао генерал Јанко Бобетко, дошло је до егзодуса и великог страдања Срба у долини Неретве. Напади су почели 7. јуна на Домановићима, а 14. и 15. јуна водиле су се борбе у градској зони Мостара. Петнаестог јуна 1992. запаљена је и Саборна црква Свете тројице у  Мостару, тада највећа православна богомоља на Балкану. Након тога запаљени су и сви православни храмови у долини Неретве. Већ 18. јуна, већина српског становништва Мостара протјерана је из свог града. У јуну је запаљен и порушен манастир Житомислић, Стара црква Пресвете Богородице. Након тога у Епархији захумско-херцеговачкој и приморској оштећен је и девастиран најмање 81 објекат Српске православне цркве. Од овога броја њих 24 налазила су се на подручју општине Мостар. Према подацима Републичког центра за истраживање рата, на подручју општине Мостар смртно је страдало 526 лица српске националности и то 380 војника и 146 цивила. Ријеч је о 470 мушкараца и 56 жена. Поред наведених лица, најмање девет цивила и 49 војника из Мостара смртно су страдали изван територије општине Мостар. Tо укупну бројку страдалих повећава на 584 лица. Према прелиминарним резултатима истраживања, на територији Мостара постојало је десет логора и мјеста заточења за Србе. Срби из Мостара одвођени су и у логоре у другим општинама те је евидентирано да су мостарски Срби затварани у најмање 28 логора и мјеста заточења. Ови подаци не обухватају мјеста заточења која су се налазила у приватним објектима, гдје су Срби затварани појединачно или у мањим групама. Најзлогласнија мучилишта била су некадашња војна амбуланта, сједиште ХОС-а, затвор "Ћеловина" у  Мостару, али и логор "Дретељ" у Чапљини, логор у Љубушком, те злогласни логор "Лора" у Сплиту. Према до сада обрађеним подацима, током рата у великим размјенама између зараћених страна евидентирано је најмање 843 заробљених особа српске националности из Мостара и других мјеста у долини Неретве. Када су у питању судски процеси за злочине над Србима у  Мостару, пред Судом БиХ вођена су два процеса за злочине у логору "Дретељ". У овим процесима правоснажно је осуђено шест лица. Остали поступци водили су се или се тренутно воде за злочине над Србима у долини Неретве и односе се углавном на злочине почињене на подручју општине Коњиц. Осим уништавања материјалних трагова културе, идентитета и споменичке баштине, српски народ претрпио је и велику материјалну штету, с обзиром на то да је највећи број објеката који се налазио у приватном власништву био запаљен, опљачкан, оштећен или узурпиран. Укупна материјална штета никада није с прецизношћу утврђена.