ПРОТОЈЕРЕЈ КОЈИЋ: ДАНАС ТУГУЈЕМО И СЈЕЋАМО СЕ, АЛИ НЕ МРЗИМО

МОСTАР, 15. ЈУНА /СРНА/ - Старјешина Саборног храма Свете Тројице у Мостару, протојереј Душко Којић поручио је у бесједи након парастоса у овом храму поводом обиљежавања 34 године од егзодуса и страдања Срба из овог града и долине Неретве, као и паљења Саборног храма, да српски народ данас тугује и сјећа се, али да не мрзи.

Свештеник Којић је подсјетио да је на данашњи дан 1992. године запаљен Саборни храм, али и да су порушене све наде српског народа у Мостару, те да је то био дан када су Срби прогнани из овога града. "Са овим порушеним и запаљеним храмом није порушена само једна грађевина, него је био покушај да се поруши све оно што су генерације стицале, радиле и градиле. Порушене су успомене на бројна крштења, вјенчања, сахране, опијела и опроштаје од наших најмилијих који су били у овом храму", рекао је протојереј Којић. Протојереј Којић је додао да се Срби данас сјећају свих тих догађаја, али и свједоче да тај покушај није успио. "Овај храм се обнавља, али се обнавља и оно што чини овај храм, а то су људи. Обнавља се заједница. Баш зато свако обиљежавање тешких тренутака кроз нашу историју почиње у храму, молитвом, јер знамо да оно што је било и што се дешава сада није коначна ријеч. Коначну ријеч даје наш Господ Исус Христос", нагласио је свештеник. Српски народ, како је рекао, данас има право на тугу, сјећање и бол због свега што се догодило. "Данас имамо право на тугу, сјећање и бол, али никако немамо право на мржњу. Tо немамо право ниједан дан у години зато што ми јесмо хришћани и зато што је наш народ небески народ. Зато што смо спремни да се из сваке ватре и сваког бола уздигнемо са вјером у Бога, да опростимо, да се помиримо и да градимо", додао је протојереј Којић. Свештеник је навео да ће послије службе у храму окупљени отићи у насеље Буна, на још једно болно мјесто, гдје ће бити бачене руже у воду за нестале и пострадале, али и због, како каже, неправде која још није исправљена. Данас се обиљежавају 34 година од егзодуса српског народа из Мостара и долине Неретве када је страдало 431 лице, а више од 30.000 људи напустило је своје домове. На данашњи дан запаљена је и Саборна црква Свете Tројице у Мостару. У Епархији захумско-херцеговачкој и приморској у јуну је оштећен и девастиран најмање 81 објекат Српске православне цркве. Од овога броја њих 24 налазила су се на подручју општине Мостар. Према прелиминарним резултатима истраживања, на територији Мостара постојало је десет логора и мјеста заточења за Србе. Срби из Мостара одвођени су и у логоре у другим општинама те је евидентирано да су мостарски Срби затварани у најмање 28 логора и мјеста заточења. Ови подаци не обухватају мјеста заточења која су се налазила у приватним објектима, гђе су Срби затварани појединачно или у мањим групама. Најзлогласнија мучилишта била су некадашња војна амбуланта, сједиште ХОС-а, затвор "Ћеловина" у  Мостару, али и логор "Дретељ" у Чапљини, логор у Љубушком, те злогласни логор "Лора" у Сплиту. Према до сада обрађеним подацима, током рата у великим размјенама између зараћених страна евидентирано је најмање 843 заточених особа српске националности из Мостара и других мјеста у долини Неретве.