ИДЕЈА МЛАДОБОСАНАЦА НИКАДА НЕЋЕ УМРИЈЕТИ

САРАЈЕВО/ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО, 28. ЈУНА /СРНА/ - Идеја Младобосанаца никада неће умријети, истакнуто је данас на "Принциповим данима" у оквиру којих је положено цвијеће на гроб Гаврила Принципа на гробљу Свети арханђели Георгије и Гаврило у Сарајеву, а потом и на споменик у Источном Новом Сарајеву.

Претходно је у Спомен-капели "Видовданских хероја" на гробљу Свети арханђели Георгије и Гаврило служена литургија коју је предводио протојереј ставрофор Велимир Дивљановић, а потом и парастос члановима Младе Босне. Српско пјевачко друштво "Слога" уприличило је пригодан музичко-поетски рецитал. Вијенце на гроб "Младобосанцима" положили су у име града Источно Сарајево градоначелник Љубиша Ћосић и делегације општине Источно Ново Сарајево и Амбасаде Србије у Сарајеву. Ћосић је овом приликом истакао да идеја Младобосанца није и никада неће умријети, да је чувени пуцањ 28. јуна 1914. године био окидач за пут слободе не само Срба, него и других народа са ових простора. Он је истакао да су Принцип и његови саборци поднијели велику жртву, а након Сарајевског атентата услиједили су страшни прогони невиног народа у знак аустроугарске одмазде. Ћосић је подсјетио на све важније и тешке историјске догађаје који су се десили на Видовдан, истичући да су сви они били усмјерени ка ослобођењу српског народа од завојевача и окупатора. "Ми и данас стојимо на правој страни историје, и за нас је Гаврило Принцип херој и јунак. Видовдан је за српски народ посебан завјетни празник, и због тога су Срби срећан народ, народ који има историју, слободу и бољу будућност", рекао је Ћосић. Члан "Младе Босне" Гаврило Принцип извршио је 28. јуна 1914. године атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда у Сарајеву. У атентату је, од посљедица случајног рањавања, преминула и његова супруга Софија Хотек. Сарајевски атентат послужио је аустроугарским властима за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог свјетског рата. Чланови "Младе Босне" извршили су атентат у знак протеста против аустроугарске окупаторске политике и из тежње тада већинског српског народа у БиХ, али и припадника других народа и вјера, за ослобођење и уједињење. Посмртни остаци "видовданских јунака" након Првог свјетског рата, 7. јула 1920. године пренесени су и сахрањени у заједничкој гробници у Сарајеву да би тек 1939. године њихове кости биле коначно положене у капели "Видовданских хероја" на православном гробљу у сарајевском насељу Кошево. Власти Краљевине Југославије поставиле су спомен-плочу на мјесту гдје је Принцип извршио атентат, али су је окупаторске њемачке и усташке снаге, које су дошле у Сарајево, уклониле 1941. године и однијеле на дар нацистичком вођи Адолфу Хитлеру. На истом мјесту након Другог свјетског рата поново је постављена спомен-плоча на којој се налазио натпис: "Са овога мјеста 28. јуна 1914. године Гаврило Принцип је својим пуцњем изразио народни протест против тираније и вјековну тежњу наших народа за слободом". Ту спомен-плочу у протеклом рату у БиХ, 1992. године маљем су уништили припадници муслиманске војске, као и Принципове отиске стопа на мјесту атентата које су се налазиле испред Музеја "Младе Босне". Мост у Сарајеву, недалеко од мјеста атентата, 1918. године добио је назив по Гаврилу Принципу - Принципов мост, да би га након протеклог рата власти у Сарајеву преименовале у Латинску ћуприју.