НУЖДИЋ: СРБИ УБИЈЕНИ У СРЕДЊЕМ ПОДРИЊУ ЗАСЛУЖУЈУ ПАМЋЕЊЕ И ПОШТОВАЊЕ

БАЊАЛУКА, 30. ЈУНА /СРНА/ - Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић изјавио је да су, упркос огромној размјери муслиманских злочина над 3.267 убијених Срба у средњем Подрињу и Бирчу, пред Судом БиХ за недјела у цијелом Подрињу осуђена свега четири лица на укупно 29 година затвора, што оставља горак осјећај да правда у БиХ није била једнака за све.

"Нећемо дозволити да жртве Подриња буду заборављене, нити да њихова страдања буду избрисана из историјског памћења, дугујемо им истину, памћење и поштовање", рекао је Нуждић Срни, поводом предстојећег обиљежавања 34 године од страдања Срба у овој регији. Нуждић је рекао да су ослобађајуће пресуде, како пред Хашким трибуналом и пред Судом БиХ, додатно продубиле осјећај неправде међу породицама убијених Срба. "Њима су послате болне поруке да нема правде за српску дјецу, попут дјечака Слободана Стојановића и браће Димитријевић, нити за побијене чланове породица Бране Вучетића, Славке Матић, Цвјетка Ристића и бројних других чија имена данас, нажалост, ријетко ко помиње", навео је Нуждић. Он је рекао да је Републички центар, радећи на "Атласу злочина над Србима" током 1992. године, евидентирао 76 масовних стратишта гдје су убијена четири или више лица од којих се чак 26 стратишта или трећина налази у средњем Подрињу, што недвосмислено свједочи о размјерама српског страдања. Нуждић је подсјетио да су српска села у Подрињу опустјела током Другог свјетског рата, након масовних злочина које су починиле усташке јединице злогласне Црне легије Јуре Францетића и муслиманске милиције. "Нажалост, пола вијека касније, током 1992. и у првим мјесецима 1993. године, српски народ у Подрињу поново је доживио трагедију која је оставила дубоке и трајне ожиљке", указује Нуждић. Нуждић каже да је посебно болно мјесто у колективном сјећању заузимају злочини почињени почетком 1993. године у Кравици и Скеланима, истичући да систематско прећуткивање или умањивање страдања Срба у Подрињу током 1992. и 1993. године не може допринијети ни истини, ни објективном сагледавању прошлости, а још мање истинском помирењу међу народима. Он је рекао да су овом приступу, нажалост, допринијели поједини бошњачки политички представници, али и дио међународне заједнице. "Посебну одговорност сносе правосудне институције које су биле позване да донесу правду и врате повјерење", истакао је Нуждић. Он је рекао да Републички центар годинама систематски документује ове злочине, прикупља свједочанства, архивску грађу и расположиве фотографије жртава, истичући да су за сваку жртву забиљежене околности страдања, а кроз темељна истраживања реконструисани су догађаји у којима су изгубили животе. Нуждић је навео да ова документација, заједно са документарним филмовима у чијој је изради Центар активно учествовао, представља трајно свједочанство истине и историјску обавезу према невино страдалима. Он је поручио да су српске жртве средњег Подриња и Бирча трајно уграђене у темеље Републике Српске, која је српском народу гарант опстанка, безбједности и права да слободно живи на овим просторим. Помен за 3.267 погинулих српских бораца и цивила са подручја средњег Подриња и Бирча у Одбрамбено-отаџбинском рату биће служен у суботу, 4. јула, у Братунцу. Муслиманске јединице из Сребренице су током Одбрамбено-отаџбинског рата најчешће нападале српска села на највеће православне празнике, а на Петровдан 1992. године напале су села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачакајући и палећи српску имовину.