У СУБОТУ ОБИЉЕЖАВАЊЕ 34 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ПОДРИЊА ПОД СЛОГАНОМ "У БРАТУНАЦ СЕ НЕ ЗОВЕ, У БРАТУНАЦ СЕ ИДЕ"

БРАТУНАЦ, 2. ЈУЛА /СРНА/ - У Братунцу ће у суботу, 4. јула, бити обиљежене 34 године од злочина над 3.267 Срба из средњег Подриња, а цјелодневни програм под слоганом "У Братунац се не зове, у Братунац се иде" почиње Светом архијерејском литургијом коју ће у порти Цркве Успења Пресвете Богородице служити Његова светост патријарх српски Порфирије.

Из Одбора за обиљежавање српског страдања у средњем Подрињу и Бирчу најављено је да је за 9.00 часова планиран дочек патријарха Порфирија у порти братуначког храма, након чега ће услиједити Света архијерејска литургија. Литургију ће служити патријарх Порфирије, уз саслужење Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома и више архијереја Српске парвославне цркве. У 11.30 часова кренуће литија од цркве Успенија Пресвете Богородице до братуначког градског и војничког гробља. У подне ће на гробљу у Братунцу бити служен парастос за убијене цивиле и војнике из средњег Подриња и Бирча, након чега је планирана бесједа патријарха Порфирија, те обраћање званичника Републике Српске и Србије. Услиједиће полагање цвијећа и вијенаца код спомен-крста на братуначком гробљу. Из Организационог одбора раније су навели да се на помену очекује присуство великог броја вјерника и грађана, као и званичника Републике Српске, Србије и Црне Горе, затим представници политичког, дипломатског и културног миљеа, као и делегације међународних институција, установа, предузећа и институција са свих нивоа власти у БиХ. У Братунцу ће помен бити одат свим српским жртвама из средњег Подриња и Бирча у Одбрамбено-отаџбинском рату, а организује се поводом 34 године од великог страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69, а заробљена су 22 војника и цивила, од којих нико није преживио. Муслиманске јединице из Сребренице су током Одбрамбено-отаџбинског рата најчешће нападале српска села на највеће православне празнике, а на Петровдан 1992. године напале су села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачакајући и палећи српску имовину. Тако су наставили реализацију плана континуираног етничког чишћења започетог у априлу те године, према којем су намјеравали да затру трагове постојања Срба на овим просторима, јер су, осим убијања и прогона цивилног становништва и уништавања имовине, уништавали и српска гробља и богомоље. Муслиманске јединице су током цијеле 1992. године нападале српска села и убијале и уништавале све што је српско. Да би заштитила српско становништво у средњем Подрињу од уништења, Војска Републике Српске у прољеће 1993. године покренула је контраофанзиву, али до ослобађања Сребренице тада није дошло због интервенције међународне заједнице која је ову, тада муслиманску, енклаву прогласила заштићеном демилитаризованом зоном УН. Муслиманска команда припремала је акције и користећи заштиту међународних војних снага /Унпрофор/ организовала је нападе на српске положаје, посебно 1995. године када су јаке снаге из заштићене зоне кренуле у напад на команду Главног штаба Војске Републике Српске у Црној Ријеци код Хан Пијеска. Тај напад је разбијен и убрзо је услиједило ослобађање Сребренице која улази у уставно-правни састав Републике Српске у јулу 1995. године. У суботу, 4. јула, у Републици Српској ће бити дан жалости у складу са одлуком Владе Републике Српске.