АНЂА ЂУКАНОВИЋ СВЈЕДОЧИЛА О СУПРУГУ НЕСТАЛОМ НА БОЖИЋ 1993. ГОДИНЕ

БАЊАЛУКА, 3. ЈУЛА /СРНА/ - Анђа Ђукановић из села Побрђе код Братунца у свједочењу за Меморијални центар Републике Српске говорила је супругу Ивану, који је нестао на Божић, 7. јануара 1993. године приликом напада муслиманских снага на Кравицу, Јежештицу и околна српска села.

"Не тражим освету, само бих вољела да знам гдје је мој муж. Да му запалим свијећу и да имам гдје да одем", истакла је Ђукановићева, која више од три деценије живи са истим питањем шта се догодило њеном супругу Ивану чији посмртни остаци до данас нису пронађени. Ђукановићева свједочи да је почетком напада на српска села око Братунца са троје дјеце отишла у Шабац, док је Иван остао у селу. "Говорила сам му да пође са нама, одговарао је: `нисам никоме ништа крив, нећу нигдје, ово је моја кућа`", рекла је Ђукановићева, додајући да је то био њихов посљедњи разговор. Према њеним ријечима, крајем 1992. године Иван је посљедњи пут дошао у Шабац да обиђе породицу и донесе нешто ствари из куће. "Молила сам га да остане, само је одмахнуо главом, није могао да остави кућу и имање и неколико дана касније вратио се у Јежештицу", наводи Ђукановићева. Она је истакла да од нестанка Ивана породица није добила ниједну поуздану информацију о његовој судбини, иако су током година стизале различите приче. "Једни су говорили да је погинуо у борби, други да је жив заробљен и одведен према Сребреници, али ништа од тога никада није потврђено. Само бих вољела да неко каже истину. Не мора нико признати ништа. Само да ми покаже гдје је. Да знам гдје су му кости", рекла је Ђукановићева. Она је навела да су у тренутку Ивановог нестанка њихова дјеца била мала, најстарији син имао је 13 година, други 12, а кћерка седам. "Остала сам сама са троје дјеце. Требало их је извести на пут, школовати, подићи. Није било лако, али нисам имала право да посустанем", додала је Ђукановићева. Анђа Ђукановић се послије рата вратила у Братунац и све почела испочетка, данас су њена дјеца засновала своје породице, али каже, не прође ни дан да не помисли на Ивана. "Тридесет три године живим са истом надом. Можда ће неко једног дана проговорити. Само да знам гдје почива", каже Ђукановићева. Поводом обиљежавања више од три деценије од страдања Срба у средњем Подрињу и Бирчу, Меморијални центар Републике Српске приказаће серијал до сада недовољно познатих свједочанстава широј јавности о страдању српског народа на овом простору током Одбрамбено-отаџбинског рата. Свједочанства ће бити објављивана свакодневно на дигиталним платформама Меморијалног центра Републике Српске. Централна комеморација поводом страдања 3.267 Срба средњег Подриња и Бирча биће одржана сутра у Братунцу, уз овогодишњу поруку "У Братунац се не зове, у Братунац се иде".