СПОМЕНИЦА "ЖЕПА, ЈУНИ 1992. ГОДИНЕ" КОРАК КА ИСТИНИ О МУЧКОЈ ЗАСЈЕДИ И УБИСТВУ 45 СРПСКИХ ВОЈНИКА

ПАЛЕ, 3. ЈУЛА /СРНА/ - Споменици "Жепа, јуни 1992. године" аутора Стефана Лопатића потребно је допуњено издање како би у потпуности био расвијетљен догађај у ком је животе изгубило 45 српских бораца које су из засједе у кањону ријеке Жепе напали припадници такозване Армије БиХ, порука је са јавне трибвине, коју је вечерас на Палама организовала Борачка организација ове општине.

Подсјећајући да је у јуну био свечани дио промоције споменице, Лопатић је изјавио новинарима да је вечерас на Палама организован њен радни дио, јер она није класично историографско дјело, већ обрађује тему која је још увијек блиска, како самим учесницима догађаја, тако и заједници која је дубоко потресена тим догађајима. "С обзиром на то да је много директних свједока присутно у овој заједници, ми смо планирали да вечерас на трибини попунимо оно што би могли назвати историјским бјелинама. Наиме, историје има онолико колико има историјских извора", рекао је Лопатић. Он је истакао да је у претходном истраживачком раду успио прикупити одређени број сјећања, који су свакако био круцијалани, те изразио наду да ће се заједно са прусутнима на трибини отворити питања која су остала неразријешена. Према његовим ријечима, трибина би требало да мотивише остале учеснике овог догађаја, да дођу и својим сјећањем допуне споменицу, која би могла бити искорак у расвјетљавању догађаја у кањону Будичиног потока. Учесник догађаја на Жепи Бошко Томић рекао је да споменицу треба допунити, понешто и кориговати, истичући да актери овог догађаја тешко могу сагледати цијелу ситуацију, с обзиром да је колона српских бораца била дуга више од једног километра, као и да је свако од њих другачије доживио засједу муслиманске војске. "Оно што је страшно јесте да је у једном дану, из једног мјеста погинуло 45 људи. Ми данас спомињемо славну битку на Кошарама, гдје је за три мјесеца погинуло 108 људи. Херојска борба, надљудска... Али и ово на Жепи је било веома тешко, тих 70 сати бити у окружењу, без воде, радио везе...", присјети се Томић. Он је навео да им је муслиманска војска спремила засједу, иако је постојао договор о мирном проласку, како би војницима доставили храну и воду. Томић је истакао да је овај догађај у Жепи оставио страшне посљедице на сваког учесника појединачно, али и за Пале посебно, те додао да сви они заслужују далеко више пажње, поштовања и уважавања од оног које им се указује. Предсједник Предсједништва Борачке организације Пале Јасна Лазаревић Гавриловић рекла је да је Жепа најтрагичнији догађај из Одбрамбено-отаџбинског рата на територији ове локалне заједнице, јер је тих дана у јуну животе изгубило 45 бораца Војске Републике Српске. Према њеним ријечима, још теже од самог губитка био је то што је трагајући за истином, у војној документацији пронађено да се сва кривица погибије бораца стављала на њихов терет. Она је истакла да је срећна што је издата споменица "Жепа, јуни 1992. године", зато што је то била обавеза према једној часној генерацији која је изгубила животе у том догађају. Гавриловићева је рекла да је споменица први дио задатка, те изразила наду да ће трибина мотивисати преживјеле учеснике Жепе да дођу у Документациони центар Борачке организације општине Пале, да се заједно прикупи остатак грађе и да се обједини друго допуњено издање које ће дати пуни одговор на питање Жепе које се толико дуго очекује. Колона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске мучки је нападнута 4. јуна 1992. године када се кретала према брду Зловрх са задатком да достави храну и воду за 13 војника који су на тој коти обезбјеђивали радио-релејни објекат. Са муслиманском страном био је постигнут договор да српски војници мирно прођу, међутим, они су тај договор прекршили и с леђа, из засједе, напали српске војнике. Припадници такозване Армије БиХ су 12 заробљеника затворили у оближњу шталу и живе запалили. Ово је било једно од најмасовнијих страдања припадника Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Спомен-обиљежје убијеним српским борцима налази се између Хан Пијеска и Рогатице, на линији између села Поджепље, Стоборани и Криваче која припадају општини Хан Пијесак и мјесне заједнице Жепа у Рогатици.