КОЈИЋ: ТУЖИЛАШТВО ИГНОРИШЕ ЗЛОЧИНЕ И ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ СРБА У ПОДРИЊУ

СРЕБРЕНИЦА, 5. ЈУЛА /СРНА/ - У сребреничком селу Крњићи данас је служен парастос за 24 Срба из овог мјеста, од којих је 17 убијено на данашњи дан 1992. године.

Помен је служен код спомен-обиљежја у порти Цркве Светог пророка Илије, а потом је код спомен-плоче положено цвијеће. Крњићи су једно у низу сребреничких села у којима су муслиманске снаге починиле стравичне злочине. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић рекао је да је у посљедњем рату овдје извршено етничко чишћење Срба, које је почето у Првом, а настављено у Другом свјетском. "Уништавање Срба и свега српског почело је већ у априлу 1992. године када су муслиманске снаге наставиле праксу из претходних ратова и продужиле и након злочина у Крњићима", изјавио је Којић Срни. Према његовим ријечима, правосуђе БиХ на све начине опструише подизање оптужби и процесуирање злочина почињених над Србима и на тај начин штити злочинце. "Правосуђе временом жели наметнути своју нереалну и пристрасну слику о карактеру рата у БиХ", навео је Којић. Он је додао да се настоји да међу пресуђеним починиоцима злочина не буде Бошњака-муслимана, који су у средњем Подрињу починили бројне злочине над српским становништвом, међу којима је и овај у Крњићима гдје су убијали и спаљивали непокретне старце и жене. Којић је нагласио да за те злочине још нико није одговарао, али да се мора истрајати у тражењу правде за све невине жртве и да се не смију заборавити стравични злочини почињени у овом селу и на цијелом подручју сребреничке општине да се не би поновили као у протеклом рату. "Морамо да преносимо потомцима истину о злочинима и остаје обавеза и аманет да истрајемо у борби за истину и правду, те да они који су починили злочин одговарају", истиче Којић. Злочин над српским становништвом у Крњићима починиле су муслиманске снаге из околних села и под командом и уз помоћ бројних јединица из Сребренице којима је командовао Насер Орић. Бивши борци и преживјели сродници убијених Срба из овог села још једном су поновили да за злочин над њиховим најмилијим још нико није одговарао, али да тиме ово страдање неће пасти у заборав. Прича о жртвама преноси се на млађе генерације, као и о пристрасности Суда БиХ од којег се више правда и не очекује с обзиром на досадашња искуства. Радовану Симићу су масакрирали осамдесетогодишњег дједа Илију, кога су са штапом у руци и шајкачом на глави затекли у кући. Тог 5. јула у овом селу су свирепо убијени његов брат Вељко и рођаци Недељко и Драгутин. Чланове породица убијених кажу да највише боли неправда јер су међународно и правосуђе БиХ остали глуви на ове злочине и слијепи на сузе и црне мараме српских мајки. Они су и ове године поновили да Тужилштво БиХ и Суд БиХ, као и Институт за тражење несталих БиХ треба укинути јер све те институције раде на штету српског народа и Републике Српске, а да Српска престане финансирати њихов антисрпски рад и једнострани приступ ратним злочинима. Породице убијених Срба сматрају да на тај начин треба спријечити финансирање настајања лажне историје, коју жели да пише правосуђе и у којој ће правосуђе на нивоу БиХ нерадом и тенденциозношћу прикрити многе злочине над Србима, јер случајеви нису судски процесуирани. Кобног 5. јула у Крњићима џелати су убили осамдесетогодишњег непокретног учитеља у пензији Васу Парачу, чије је тијело спаљено на ватри коју су у кући наложили његови бивши ученици. Неке од жртава пронађене су тек 15 и више дана након убистава у распаднутом стању. Преживјели мјештани Крњића причају да су тог трагичног дана, осим учитеља Васе, убијени и директор школе из Скелана Раде Тримановић, старица Сока Вујић, а свештеник Бобан Лазаревић убијен је у тренутку док је обављао вјерски обред. Међу убијенима било је шест жена. За разлику од претходних напада и упада у српска села у рану зору, напад муслиманских снага на Крњиће почео је око 10.00 часова док су мјештани били у својим кућама и спремали се за пољопривредне радове. Тог дана опљачкане су и попаљене све куће, школа, задружни дом и други објекти, а црква у селу је оскрнављена. Убијени су сви Срби који нису могли побјећи. У Крњићима је до рата било четрдесетак српских домаћинстава и у ово село још се није вратила ниједна породица јер нема никаквих услова за повратак. Преживјели мјештани овог села расељени су већином по Србији, а мањи број их је у Скеланима.