ПРЕДСТАВЉЕНИ НАУЧНО-ИСТОРИЈСКИ РАДОВИ И КЊИЖЕВНА ДЈЕЛА

СРЕБРЕНИЦА, 9. ЈУЛА /СРНА/ - Петог дана традиционалне меморијално-хуманитарне и културно-спортске манифестације "Петровдански дани" у Сребреници је вечерас представљено више научно-историјских и књижевних дјела која својим садржајем и мотивима обухватају ово мјесто и људе који ту живе.

Промовисана је књига "Трагом једног споменика" аутора Владимира Кривошејева у којој се говори о лику и дјелу мајора Косте Тодоровића који је два пута у Првом свјетском рату ослобађао Сребрерницу, као и његовог споменика који су усташе срушиле у Другом свјетском рату, али су дијелови сачувани и 1995. године враћени на мјесто гдје се налазио прије рушења. Представљена је књига "Тражили смо свјетлост која не стари" аутора Милорада Симића. Промовисани су и радови "Сјећање на солунца Крсту Катанића" и "Логор за Србе у Сребреници 1942. - корак до геноцида" аутора Момчила Цвјетиновића као прилог завичајној историографији. Данас је служен парастос за 19 припадника некадашње Полицијске станице Скелани, погинулих у муслиманским засједама током Одбрамбено-отаџбинског рата. Цвијеће код спомен-плоче положили су чланови породица настрадалих, те делегације Полицијске управе Зворник и Општине Сребреница. Члан Организационог одбора за обиљежавање "Петровданских дана" Биљана Кандић истакла је значај ове манифестације за опстанак народа на овим просторима. "Одржавање `Петровданских дана` од изузетног је значаја за српски народ на територији општине Сребреница и, прије свега, за наш опстанак на овим просторима. Наша света дужност јесте да се присјећамо свих страдалих у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату који су своје животе дали за Републику Српску. Захваљујући њима, ми данас живимо у слободи и имамо своју Републику", поручила је Кандићева. Сутра су на програму спортска такмичења у Скеланима. Меморијално-хуманитарна и културно-спортска манифестација "Петровдански дани" има најдужу традицију у овом мјесту, а организује је Одбор за обиљежавање српског страдања Сребреница. Организују се од 1996. године у знак сјећања на масовне муслиманске злочине и велико српско страдање на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и на ослобођење и почетак повратка српског становништва у своје домове и на своја девастирана имања на Петровдан 1995. године, након трогодишњег избјеглиштва. Десет заробљених на Петровдан 1992. године још се води као нестало, док је десет тијела случајно пронађено и ексхумирано 2011. године на Залазју приликом тражења настрадалих Бошњака. Двоје несталих пронађено је обезглављено на другим локацијама. За злостављања и масовна убиства заробљених Срба, као и оних који су на почетку рата остали лојални тадашњој муслиманској власти и сви побијени у сребреничким логорима, нико није одговарао.