СМРТ ВОЖДА КАРАЂОРЂА ПЕТРОВИЋА

БИЈЕЉИНА, 24. ЈУЛА /СРНА/ - Српски вожд Ђорђе Петровић, познат као Карађорђе, односно Црни Ђорђе, зачетник династије Карађорђевић, убијен је 25. јула 1817. године.

Карађорђе је убијен у Радовањском лугу код Велике Плане, а тај злочин представља највећу мрљу и трагедију у историји Србије. Вожда и његовог писара Наума Канара, у колиби Драгића Војкића, убио је Никола Новаковић према наређењу Карађорђевог кума Вујице Вулићевића. Према наводима историчара, Вујица је за ово злодјело добио наређење лично од кнеза Милоша Обреновића, који је, према неким изворима, сматрао да Срби нису у том тренутку били спремни за нови устанак. Вујица је у Радовање понио омиљену вождову храну - погачу, јагњећу плећку и сир, те се срео са Карађорђем 25. јула. Заједно су вечерали, а пред зору Вулићевићев слуга Никола Новаковић убио је Карађорђа сјекиром јер се вјеровало да вожда метак неће. Новаковић је затим Карађорђу јатаганом одсјекао главу и убио вождовог пратиоца Наума. За то вријеме, Вујица је лежао главе покривене кабаницом како не би гледао злочин. Миливоје Гавриловић, који је живио између два свјетска рата, успио је да готово до детаља реконструише убиство Карађорђа. У конаку Милоша Обреновића, који се налазио прекопута Саборне цркве у Београду, на бијелом тањиру на високом троношцу наводно је стајала опрана глава његовог кума, вожда Карађорђа, а испред је било упаљено кандило. Милош је ноћ провео у молитвама на кољенима стално понављајући: "Опрости, куме Ђорђе! Опрости, господару!". Сутрадан, Милош је Карађорђеву главу послао београдском везиру, чему су се београдски Турци силно обрадовали. Након што су Турци препознали главу Карађорђа, вратили су је Милошу, а он је истог дана нашао једног касапина, који је, према кнежевом наређењу, у подруму кухиње конака одрао вождову главу и при том стално ридао и дрхтао. Кожу са Карађорђеве главе, Милош Обреновић је послао извјесном Пери Ћурчији да је усоли и испуни памуком и сламом, што је овај и урадио. Кад је све завршено, београдски везир је главу послао у Цариград. Вујица Вулићевић је завршио живот презрен и осуђен од народа због убиства кума. У крајњој сиротињи, посљедње дане је провео у родном селу Азањи, гдје се тешко разболио. Према неким изворима, Вулићевића је 1828. године отровао Гмитар Петровић, Карађорђев рођак. Дјеца Вулићевићевог сина и кћерке рано су умрла, не оставивши потомство. Директни извршилац убиства Никола Новаковић убрзо је изгубио разум и у једној несрећи га је самлио воденички точак. Ђорђе Петровић, познат као Карађорђе и Црни Ђорђе, рођен је на Ђурђиц 1768. године у Вишевцу код Раче у Османском царству, од оца Петра и мајке Марице, као једно од седморо дјеце. Били су веома сиромашни, а презиме Петровић добио је по надимку свог оца. Ђорђе није био у прилици да се школује, па је остао неписмен. Када су заратили Турци и Аустријанци, Карађорђе се пред крај рата 1787. године ангажовао на страни Аустрије. По завршетку рата добио је унапређење и медаљу за храброст, те се одметнуо у хајдуке као вођа хајдучке дружине. Као одговор на турску Сјечу кнезова Срби су 1804. године подигли устанак, а предводио их је Карађорђе, који је у то вријеме био познат као угледан домаћин и трговац. Важио је за прослављеног борца против Турака, који су му, пошто је убио неколико њих, надјенули име Кара /Црни/ Ђорђе. За вођу устанка против турске власти Карађорђе је изабран средином фебруара 1804. године на народном збору у Орашцу, када су га подржали и Станоје Главаш и његови хајдуци. Самим чином полагања заклетве, Ђорђе Петровић, који је тада имао 42 године, постао је вожд Карађорђе.