КЕЦМАНОВИЋ: НАРЕДНИ СВЕСРПСКИ САБОР ОДРЖАТИ У БАЊАЛУЦИ

БЕОГРАД, 18. ЈУЛА /СРНА/ - Наредни Свесрпски сабор требао би да буде одржан у Бањалуци без обзира како ће то бити схваћено у Бриселу, Сарајеву и Загребу, оцијенио је професор Ненад Кецмановић.

Кецмановић је у ауторском тексту за "Политику" напоменуо да је у Декларацији са Сверпског сабора предвиђено да се Сабор одржава сваке двије године и да је након Београда сада ред на Бањалуку. Оцијенио је да је предсједнику Србије Александру Вучићу, предсједнику Републике Српске Милораду Додику и Његовој светости патријарху српском Порфирију припала част што су Декларацијом Свесрпског сабора успоставили континуитет са Илијом Гарашанином и Добрицом Ћосићем. Он је оцијенио да Срби не би требало да се представљају као народ који је стално био преварен, наиван или политички незрео, јер то, како је навео, води самопотцјењивању и аутошовинизму. "Срби треба да се поносе што су побиједили све окупаторе, створили двије Југославије и Републику Српску, те обновили суверену Србију. Историја, истина, мијења угао виђења истих догађаја, али то не би смјело да утиче на национално самопоштовање и самопоуздање. Срби не прихватају ништа што им је наметнуто, него једино `сами пали, сами се убили`", навео је Кецмановић. Он је подсјетио да је у Декларацији Свесрпског сабора изричито наведено да "није уперена ни против једног другог народа", али је оцијенио да то није спријечило критике на њен рачун, као што се згражавали и над Меморандумом САНУ док још није био ни објављен, те упркос томе што се БиХ у њему помиње само једном и то у фусноти. Указао је да се српски национални документи, као што су "Начертаније", Меморандум САНУ и Декларација Свесрпског сабора, представљају као спорни и опасни за комшије, уз оцјене да су "антидејтонски", "антиевропски", опасни по мир и стабилност, док се, са друге стране, "Исламска декларација" Алије Изетбеговића не доводи у питање, иако је данас званични програмски документ СДА. Кецмановић је оцијенио да је комунистичку диктатуру пролетаријата замијенила диктатура протектората, те да су умјесто Политбироа и генералног секретара добили Савјет за провођење мира и високог представника. Када је ријеч о будућности БиХ, Кецмановић је оцијенио да је она могућа "као заједница скривене мржње или отворене кавге". Први Свесрпски сабор одржан је 8. јуна 2024. године у Београду, када су предсједник Србије Александар Вучић, предсједник Републике Српске Милорад Додик и Његова светост патријарх српски Порфирије, уз учешће највиших званичника Србије и Српске, усвојили Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа. Декларацијом су Србија и Република Српска потврдиле опредијељеност за очување Дејтонског мировног споразума, јачање специјалних и паралелних веза, заштиту идентитета, језика, писма, културног и духовног насљеђа, као и координацију у питањима од националног интереса.