НУЖДИЋ: УСПОСТАВИТИ СИСТЕМ ОДГОВОРНОСТИ УНУТАР ПРАВОСУЂА БиХ

БАЊАЛУКА, 20. ЈУЛА /СРНА/ - Крајње је вријеме да се успостави систем одговорности унутар правосуђа БиХ јер они који су годинама били дужни да спроводе истраге, подижу оптужнице и процесуирају одговорне за ратне злочине над Србима морају сносити одговорност за нечињење, сматра в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.

Нуждић је рекао Срни да су пуне 32 године извршиоци злочина над Србима у Дервенти и Посавини живјели као слободни људи, без страха од правде и без икакве одговорности за злодјела која су починили, а за то вријеме умрле су десетине жртава и свједока. "Тужилаштво БиХ је за све те године, очигледно, пропустило да предузме неопходне кораке како би починиоци били идентификовани, процесуирани и кажњени. Тридесет двије године нечињења не могу се више оправдавати ни сложеношћу предмета, ни недостатком времена, ни било каквим другим изговорима", истакао је Нуждић. Да је постојала стварна воља да се ови предмети ријеше, Нуждић је истакао да је тешко повјеровати да би лица осумњичена за ратне злочине могла деценијама несметано живјети у САД. "Посебно је поразна чињеница да ови злочини нису непознати, нити су недостајали докази. Напротив. Министарство унутрашњих послова Републике Српске поднијело је бројне кривичне пријаве", нагласио је Нуждић. Према његовим ријечима, предмети у којима су Срби жртве морају коначно бити процесуирани, а тужиоци показати бар дио одлучности и ефикасности коју су демонстрирали у предметима са израженом политичком димензијом, укључујући и процесе вођене против највиших званичника Републике Српске. "Није довољно само питати зашто злочинци нису процесуирани, мора се поставити и питање ко је својим нечињењем омогућио да правда касни више од три деценије за злочине почињене над Србима", рекао је Нуждић Срни. Указао је да Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица располаже обимном документацијом која свједочи о злочинима почињеним не само у Дервенти, већ и широм Посавине над српским цивилним становништвом. Он је рекао да је Центар све ове године, а и данас, у сталној комуникацији и сарадњи са Савезом логораша Републике Српске и Удружењем логораша Дервенте, како у вези са овим предметом, тако и у бројним другим случајевима ратних злочина. "Знајући шта су све прошли дивим се снази логораша да поново говоре о страхотама које су преживјели. О тим злочинима Центар је објавио више истраживања, разговарао са бројним свједоцима и преживјелима, док су медији годинама објављивали њихова потресна свједочења", подсјетио је Нуждић. Он је рекао да је дио тих чињеница изнесен и у малобројним судским поступцима који су вођени пред правосуђем БиХ за злочине почињене над Србима, наглашавајући да нико више не може говорити о недостатку доказа јер проблем никада није био у доказима, већ у недостатку воље да се правда спроведе. "Нажалост, да ли ће и на који начин лица одговорна за ове злочине коначно бити процесуирана, поново ће у највећој мјери зависити од правосудних институција БиХ", истакао је Нуждић. У Дервенту је данас допутовало пет америчких истражилаца-тужилаца да узму изјаве од осам логораша о страхотама које су претрпјели у злогласном логору за Србе у војном складишту Рабић 1992. године. Поучени досадашњим искуством, Нуждић каже да је реално очекивати да ће амерички истражни органи првенствено утврђивати да ли су ова лица приликом подношења захтјева за улазак и стицање права на боравак у САД дала истините податке о својој прошлости, а не њихову кривичну одговорност за ратне злочине, али се не смије одустати. "Не смијемо прихватити да они који су убијали, мучили и злостављали остану упамћени као људи који су успјели побјећи правди само зато што су институције годинама ћутале", закључује Нуждић. У Дервенти су, током протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата, док још није била ни формирана Војска Републике Српске, хрватске и муслиманске снаге напале локално становништво српске националности. Формирани су логори за Србе, међу којима је најозлоглашеније било у Дому војске и на локацији Рабић. У логору Рабић, формираном у априлу 1992. године било је заточено 120 Срба док је укупно, кроз дервентске логоре, прошло више стотина српских цивила.