ДОСИТЕЈ СТИГАО У БЕОГРАД И ОТПОЧЕО ПРОСВЕТИТЕЉСКУ МИСИЈУ

БИЈЕЉИНА, 5. АВГУСТА /СРНА/ - Велики српски просвјетитељ Доситеј Обрадовић је 6. августа 1807. године, током Првог српског устанка, стигао у Београд.

Много Београђана сишло је на пристаниште, а градски топови објавили су долазак Доситеја, који је убрзо отпочео велики просвјетитељски посао у ослобођеној Србији. Доситеј је организовао Велику школу и био први министар просвјете у Србији. Овај писац, филозоф и педагог рођен као Димитрије Обрадовић, а Доситеј је његово монашко име. Напустивши манастир, много је путовао као приватни учитељ, научио више страних језика, студирао на неколико европских универзитета и био најобразованији Србин свог времена. Постао је 1811. године први попечитељ просвештенија /министар просвјете/ у Србији. Знање и идеје уносио је у народ да би га ослободио заосталости, просвијетио и упутио ка напретку. Доситеј је био присталица употребе народног језика у књижевности и писао њим, залагао се за ослобађање жена од ропске потчињености, у складу са најнапреднијим идејама Европе тог времена. Oтворио је Србији врата у европску културу и створио основу модерне српске књижевности. Доситеј је написао "Живот и прикљученија", "Басне", "Христоитију", "Совјете здраваго разума" и "Собраније". Кад је умро 1811. године, Доситеј је испраћен свечаније него ико у ондашњем Београду, а у поворци за сандуком био је и вожд Ђорђе Петровић Карађорђе. Доситеј је сахрањен у порти Саборне цркве у Београду, гдје почива и данас поред гроба Вука Стефановића Караџића.