ПРИСУСТВО ОБИЉЕЖАВАЊУ "ОЛУЈЕ" У ХРВАТСКОЈ НИЈЕ ДРЖАВНА ОБАВЕЗА ЦРНЕ ГОРЕ

ПОДГОРИЦА, 5. АВГУСТА /СРНА/ - Добри односи Црне Горе са Хрватском заснивају се на поштовању и сарадњи, али не и на обавезном присуству манифестацијама које код великог броја грађана у Црној Гори изазивају болна сјећања, саопштено је из Кабинета црногорског предсједника Јакова Милатовића након одлуке Владе те земље да и ове године пошаље представника на хрватску прославу злочиначке акције "Олуја".

У саопштењу се наводи да је "Олуја" за Србе симбол страдања, прогона и губитка домова. Из Кабинета предсједника Црне Горе истичу да одговорна државна политика Црне Горе подразумијева одмјереност и поштовање према свим жртвама ратова на простору бивше Југославије, без селективног приступа. Хрватска слави такозвани дан побједе, док Срби дају помене сународницима убијеним прије 31 године у злочиначкој акцији хрватске војске и полиције "Олуја" у којој је из својих домова протјерано више од 220.000 српских цивила. Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, током које је са вјековних огњишта протјерано више од 220.000 крајишких Срба. На ажурираној евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.904 погинула и нестала Србина у току и послије ове акције, међу њима је 1.250 цивила од којих су око три четвртине биле старије од 60 година. Међу жртвама је и десеторо дјеце млађе од 14 година и 566 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година - што представља посебан "црни рекорд" грађанског рата деведесетих на простору бивше Југославије, указују у "Веритасу". Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.