КОВИЋ: СРБИ ДА УГРАДЕ ПРЕБИЛОВЦЕ У ТЕМЕЉ СВОГ ИДЕНТИТЕТА

БЕОГРАД, 6. АВГУСТА /СРНА/ - Историчар Милош Ковић изјавио је Срни да Пребиловци симболизују геноцид који је српски народ претрпио на територији НДХ у Другом свјетском рату, поручивши да Срби морају освијестити ту историју и уградити је у темеље националног идентитета.

"То је био обрачун са цивилима, и то на најтежи могући начин. По тој суровости и бестијалности подсећа на страшан геноцид који је почињен над Србима у селима око Бањалуке - Дракулићу, Шарговцу и Мотикама. То су, пре свега, била стратишта деце", рекао је Ковић поводом 85 година од усташког злочина над српским цивилима у Пребиловцима. Он је рекао и да је у идентитет српског народа потребно уградити и Пребиловце и геноцид који је почињен над Србима. "Да освестимо да смо, пре свега, логорашки народ и у Првом и у Другом светском рату, да избегнемо бесмислене поделе које се међу нас уносе споља, да бисмо освестили да страдамо и дан данас на Косову и Метохији само зато што смо Срби", истакао је Ковић. Он је рекао да је геноцид обиљежио историју српског народа и у Првом свјетском рату, поготово на подручју западног и источног Подриња, али да се ништа не може поредити са ужасом који су Срби претрпјели у Другом свјетском рату. Ковић је нагласио да никада не смије бити заборављено да је у протеклом рату минирана гробница са посмртним остацима пребиловачких жртава, чиме су их поново убили. Он је указао на бројне покоље над српским народом - у Пребиловцима, Старом Броду, Јадовну, Јасеновцу и другим у низу стратишта. Ковић је указао да је Српска православна црква /СПЦ/ прва кренула у организован и осмишљен процес сјећања на мученике који су пострадали у геноциду над српским народом у Првом и Другом свјетском рату, а управо су Свети пребиловачки новомученици, који се молитвено прослављају 6. августа, симбол геноцида над Србима у НДХ. "Пребиловчани су канонизовани и они су сада светитељи СПЦ и православне цркве уопште, будући да се у свету, посебно у православним земљама, све чешће чује шта је српски народ претрпео у Другом светском рату", навео је Ковић. Он сматра да би управо у оквиру хришћанског учења требало тражити скривени смисао толиког страдања који је српски народ претрпио. "То је управо пут Христовог страдања, наравно, у равни практичне политике потребно је да се предузме све што је могуће да би се оваква страдања избегла и да би се спречило њихово понављање, а ми видимо да је у нашем времену двадесетих година у Одбрамбено-отаџбинском рату и те како било намере да се такав геноцид понови", навео је Ковић. Осим српског страдања, Ковић је напоменуо да идентитет српског народа чине и Свети Сава и Свети Симеон, као и српске побједе у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године. Усташе су масакр у Пребиловцима починиле између 6. и 11. августа 1941, под командом Ивана Јовановића Црног. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали убијани на лицу мјеста. Само у Пребиловцима убијено је 830 Срба, док из 57 породица нико није преживио погром. На простору Херцеговине било је око 110 стратишта, од којих су већина биле крашке јаме попут Голубинке, Корићанке, Јагодњаче, Пандурице, Ржаног дола и многих других. Злочин у Пребиловцима је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране. Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен-костурницу у Пребиловцима.