СРБЕ У ЈАМЕ БАЦАЛЕ КОМШИЈЕ ХРВАТИ, КАТОЛИЧКИ СВЕШТЕНИЦИ ТО ЗНАЛИ, А НИСУ СПРИЈЕЧИЛИ

БЕОГРАД, 7. АВГУСТА /СРНА/ - Оснивач Српског националног друштва "Пребиловци" из Београда Миленко Јахура изјавио је Срни да историја треба да памти да су Србе Пребиловчане од 4. до 28. августа 1941. године убијали Хрвати из сусједних села, те да су католички свештеници то морали да знају, али нису спријечили.

Јахура је рекао да је посљедњи покољ српске дјеце, жена и стараца у овом селу био поред ријеке Брегаве 28. августа, 1941. године, на велики православни празник Успење Пресвете Богородице. Он је указао на то да су Пребиловчани убијани од 4. до 28. августа по кућама, на пољима, по шумама, у Брегави и поред ње, наводећи да их је највише погубљено 6. августа. ЏЕЛАТИ СРБЕ ГУРАЛИ У ЈАМЕ КОЛЦИМА, БЕЗ МИЛОСТИ УБИЈАЛИ ДЈЕЦУ "Они су похапшени 4. августа и сточним вагонима превезени на станицу Шурманци. Преноћили су у вагонима без хране и воде на страшној врућини, а сутра су их избацили и ту је настављено иживљавање. Онда су у колони отишли под јаму Голубинку. То је брдо Црница, са једне стране су Шурманци, а са друге Међугорје. Све припада жупи католичкој Међугорје", рекао је Јахура. Он је навео да су Србе доводили у групама на стотињак метара од јаме, а онда су издвајали њих пет, шест и одводили над јаму. "А око јаме су били... Ми их можемо звати усташама, а у ствари су то били Хрвати, мештани, сељаци који нису имали ни униформе, ни неке војне дужности", рекао је Јахура Срни. Он је каже да су џелати своје жртве гурали у јаме колцима, односно дугим тешким моткама, у том крају познатим као "поузице". "Српска деца су се њима хватала за ноге, бежала, а они су их хватали по брду и тукли по прстима док се не отисну доле. Нико није преживео, нити успео да се спасе", рекао је Јахура. Он је нагласио да су о свирепости убиства највише свједочили чланови муслиманске породице Тиквеша, чија је кућа била најближа јами, а који нису учествовали у злочинима. ФРАТРИ СУ МОРАЛИ ЗНАТИ ЗА ПОКОЉ Јахура је мишљења да су католички свештеници знали шта се дешава и на овом, али и свим другим стратиштима, те је нагласио да не треба заборавити да је католичка црква и створила НДХ, коју су окарактерисали као "Божију државу". "На нашем подручју нема сведочанстава да је неки фратар убијао, али је код нас то урађено `у рукавицама`. Он тамо негде седи у жупном двору и као моли се Богу и нешто чита, а ови његови верници убијају децу и бацају у јаме, а после их исповеда, причешћује и тако гледа како се празне српске куће у Пребиловцима и Клепцима, како се пљачкају, пале", рекао је Јахура. Према његовим ријечима, да је тај фратар био човјек и стао пред своје "вјернике" и рекао им да могу да убијају само преко њега мртвог, можда је све могло да буде другачије, а покољ заустављен. "У Пребиловцима нисмо имали католике у селу, али у овим другим селима, Срби су им веровали, нису бежали нигде. Главна одговорност је на римокатоличком свештенству у Чапљини, Габели, Клепцима, Драчеву и свуда где је било мешовито. Нема ниједног доказа да су они некога спасили, а има да су потказивали Србе", рекао је Јахура. НАД СРБИМА ПОНОВЉЕНИ ЗЛОЧИН 1992. Он је нагласио да се и поновљени злочин 1992. године десио по сличном сценарију, а да је на подручју Пребиловаца и доње Херцеговине свој потпис оставила регуларна хрватска војска. "Срби су након повлачења ЈНА са тог подручја били организовани на нивоу сеоске страже. Нису могли да се одупру нападу током операције `Липањска зора`, уз учешће Ријечке бригаде. Та бригада је била тамо, јавно се хвале. Хрватска стоји иза тога, одговорна је. Ништа не би могли да ураде без ње", рекао је Јахура. ДОСЕЉАВАЊЕ ХРВАТА ИЗ СРЕДЊЕ БОСНЕ С ЦИЉЕМ ЦЕМЕНТИРАЊА ЕТНИЧКОГ ЧИШЋЕЊА Он сматра да је и насељавање Хрвата из средње БиХ у мјеста гдје су до 1992. године живјели Срби државни пројекат с циљем цементирања геноцида и етничког чишћења. "Направили су им велики број кућа у сваком месту где су живели са Србима, у Клепцима, Тасовчићима, Дубравама, на државној имовини, а узурпирана је и српска приватна имовина", навео је Јахура. Он је нагласио да су дошљацима куће прављене на српским јамама, у шта се, како је рекао, сам увјерио. "Био сам са једним пријатељем у месту близу Чапљине у потрази за местом где је убијено шест српских дечака. Пријатељ је рекао да зна да је ту негде, али није успео да препозна, све су то нове куће, травњаци", рекао је Јахура. Он је навео да су се једној жени представили као спелеолози из Сарајева, те ју је упитао да ли зна да ли ту има нека јама, а она им је показала мјесто гдје је направљена кућа са окућницом. "Тај власник на јами живи", додао је Јахура. Он је указао на то да су пропустили да и Пребиловце населе Хрватима јер се вјероватно нису надали да ће се ико од Срба икада вратити након што је над њима у 20. вијеку почињен комплетан геноцид. Јахура је рекао да охрабрује што се говори о Пребиловцима, једном од четири најстрадалнија села у свијету у Другом свјетском рату, и што школске екскурзије, првенствено из Републике Српске,` и ходочасници који долазе у обилазак херцеговачких манастира и Острога, ту редовно свраћају. "Долази много екскурзија из Републике Српске и Црне Горе, неко некад и из Србије. У свакој од тих група долази неко ко ће слушати, памтити и истину пренети даље. То смо желели", истакао је Јахура. Злочин у Пребиловцима додијелио је том селу у Херцеговини, судбину, какву је у Европи доживјело, у Другом свјетском рату, још једино село Лидице у Чешкој. У пресуди усташком злочинцу и команданту напада на Пребиловце Ивану Јовановићу Црном Окружни суд у Мостару је констатовао да су потпуно угашена 33 пребиловачка огњишта и да је укупно страдало - убијено, погинуло или бачено у шурманску јаму 830 лица. На празник Благе Марије 4. августа 1991. године у крипти Спомен-храма у Пребиловцима /тада у изградњи/ похрањени су посмртни остаци око 4.000 Срба из тог и осталих стратишта доње Херцеговине, а опијело на које се чекало пола вијека служио је блаженопочивши патријарх српски Павле. Током рата у јуну 1992. године све куће у Пребиловцима су биле спаљене и срушене, а Хрвати су минирали и сравнили са земљом спомен-костурницу, претворивши сав простор у дивљу депонију. Спомен-храм Христовог васкрсења у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015, а исте године су пребиловачки мученици уписани у књигу светих. Име Ивана Јовановића Црног је међу око 1600 усташа погинулих "за хрватску слободу" на споменику у Чапљини подигнутом 2002. године.