УНИКАТИ ОД ДРВЕТА ШАМАЧКОГ ПРОФЕСОРА МЛАДЕНА РАДОВИЋА

ШАМАЦ, 12. АВГУСT /СРНА/ - Професор физичког васпитања и предсједник Културно-умјетничког друштва "Шамац" Младен Радовић почео је пред пензионерске дане да се активно бави израдом предмета од дрвета, прво у кући, а данас у малој радионици, гдје је израдио више од хиљаду разних призвода.

Радовић прави уникатне женске торбице, дрвене минђуше, али и програм за свадбе од кутија за коверте, табли, спискова до нумерација за столове, али и више од 30 различитих врста и величина кутија... Радовић је рекао Срни да је све почело 2003. године када је одлазио у манастир Сочаница на Косово и Метохију, гдје је упознао игумана манастира анхимандрита Дамјана, поријеклом из околине Tеслића. "Од њега је потекла идеја да почнем да се бавим дрветом. Прво сам почео да радим крстове у флаши, а затим и много чега другог. Овај посао захтјева мирноћу и концентрацију", истакао је Радовић. Он је додао да му је игуман Дамјан тада рекао да ће бити дана када неће моћи да ради и да тад све остави па настави други дан. "Тако је и било, поготово кад сам правио крстове у флаши", рекао је Радовић. Од 2022. године Радовић је активније почео да се бави радом са пуним дрветом, од кога је правио разне сталке, носаче за вино, послужавнике... "Тад сам почео да се интересујем за цнц ласере и временом сам набавио све што ми треба за овакву врсту посла. План ми је да до краја године комплетирам радионицу коју сам направио у гаражи. За мање од годину дана идем у пензију и имаћу шта да радим", испричао је Радовић. Радовић је навео да је израдио много захтјевних предмета, међу којима је мали казан за ракију. "То је један од уникатних производа који је функционалан у сваком смислу, а има око 163 дијела која се прво морају исјећи. Ласери их сијеку око шест сати и онда се креће се са склапањем. Међу најзахтјевнијим је склапање бродова, који на себи имају неколико нивоа", каже Радовић. Према његовим ријечима, сви производи су на свој начин итересантни и захтјевни. Радовић напомиње да још увјек не ради много на промоцији, јер чека да се пензионише и у потпуности посвети занату. "У радионици проводим минимално три сата, али понекад останем и много дуже. Највише времена одузима припрема у којој се израђују софтвери које ласер послије изрезује", навео је Радовић. Радовић каже да му није било лако савладати тајне новог заната, јер се цијели живот бавио својм струком далеко од софтвера, рачунара и програма. Он напомиње да је посао захтјеван и тежак, али да је љубав према ономе што ради дала смисао и снагу. "Много ми значе и муштерије, који дођу и гледају, па се диве и чуде како сам научио да радим нешто тако", рекао је Радовић и додао да ће још више радити кад постане пензионер.