ЂОРЂЕ РОШ ВЕЛИКИ ДОБРОТВОР СПЦ РОЂЕН ПРИЈЕ 130 ГОДИНА

БЕОГРАД, 20. АВГУСТА /СРНА/ - Ђорђе Рош, прослављени херој у ратовима Србије 1912/1918. године и један од највећих добротвора Српске православне цркве, рођен је на данашњи дан 1896, пре 130 година.

Отац, родом Словенац, био је инжењер који се 1881. настанио у Србији, гдје је прешао у православље. У Србији је радио на изградњи жељезничке и путне мреже, мостова. Ђорђе је био добровољац, као ученик шестог разреда гимназије, у Другом балканском рату 1913. године, па се потом опредијелио за војну службу. Као кадет војне академије учествовао је у Боју на Церу, августа 1914. године, када је рањен. Приликом одбране Београда октобра 1915. учествовао је у борбама на Дунаву, на доњем Дорћолу, преноси Танјуг. Налазио се уз мајора Гавриловића у вријеме када је Гавриловић одржао знаменити говор, обраћање браниоцима Београда, с позивом на одлучан отпор непријатељу. Приликом тог јуриша Рош је тешко рањен. Непријатељски пројектил му је прошао кроз мали мозак. Иако трајни инвалид, пошто су га љекари отписали, послије дуготрајног лијечења, успио је да пронађе начин да се прикључи српској војсци на Солунском фронту, преко Швајцарске, уз помоћ Црвеног крста. На Солунском фронту чак постаје ваздухопловац. Учесник је пробоја Солунског Фронта, септембра 1918. године. Рат је окончао са чином капетана. У међуратном периоду, послије иступања из војске одлази на студије економије, трговине, у Бечу. Успјело му је да развије успјешно предузеће у Београду. Пословни успјех омогућио му је повремену великодушност. Норвешка краљевска влада именовала је Ђорђа Роша 1927. године за почасног конзула у Београду. Tо звање имао је до окончања Другог свјетског рата. Tридесетих је велика средства даровао манастиру Грачаница на Косову и Метохији, који је тада био у тешком стању, за реновирање. Помагао је и Пају Јовановића, великог српског сликара, када је овај напустио Беч. Рош га је смјестио у један од његових станова у Бирчаниновој, гдје ће Јовановић провести период окупације. Захваљујући дипломатском статусу, породицу је правовремено пребацио у Швајцарску. Као емигрант послоје Другог свјетског рата, Рош поново развија успјешно предузеће у Аргентини, а потом и у Њемачкој, гдје се настанио 1960. године. Посљедње године провео је надомак Свете Горе, гдје је несебично помагао Хиландар, који се тада налазио у веома тешком стању, без икакве помоћи из отаџбине, са маленим бројем монаха. Пошто је постојала опасност да Царска лавра Немањића на Светој Гори буде отета из руку српских монаха, Ђорђе Рош оснива Одбор за помоћ Хиландару, чији је члан био и краљевић Tомислав Карађорђевић. Од 1966. године већи дио године проводи у Уранополису, на ободу Свете Горе, како би усаглашавао помоћ манастиру са потребама братства, да би се, са супругом, 1974. тамо потпуно преселио. Помоћ је прикупљана широм свијета, како од Срба тако и бројних странаца. Tако је уређена, на модеран начин, манастирска ризница и библиотека. Рош је Хиландару даровао и више вриједних предмета из породичне заоставштине, слика или предмета везаних за националну историју које је неуморно прикупљао током већег дијела живота, попут устаничке заставе из Боја на Мишару. Умро је марта 1977. приликом одласка на Свету Гору, у Јерисосу. Имао је пуних 80 година. Пошто су ондашње југословенске власти одбиле да буде сахрањен поред родитеља у манастиру Раковица, његови посмрти остаци леже међу хиландарским монасима на Светој Гори. Једина је световна личност којој је то допуштено, због сасвим изузетних заслуга за српски народ и Цркву.