ДУГО СРПСКО ТРАЈАЊЕ У САРАЈЕВУ

САРАЈЕВО, 24. АВГУСТА /СРНА/ - Савјет Црквене општине сарајевске на сједници од 12. марта 1939. године одобрио је пројекат архитекте Александра Дерока да се од крстова и споменика са Царине зида Капела видовданских хероја на Кошеву, како би се они сачували као свједочанство српског трајања у Сарајеву, рекао је Срни публициста Драган Мијовић.

Пише: Жељка ДОМАЗЕТ Ексхумација гробља на Царини коначно је почела два мјесеца касније, са планом прекопавања више од 1.500 гробова, са којих ће претходно бити уклоњени споменици. "Свим пословима око ексхумације, преношења костију, градње крипте и коначно градње капеле за видовданске хероје руководио је Савјет црквене општине у саставу - предсједник Стево Прњатовић, трговац; Симо Умићевић, надсавјетник; др Кашиковић; Ђорђе Мандрапа, трговац; Светозар Цвијетић, трговац; Танасије Настић, угоститељ; Јово Загорац, трговац и други. У томе су им значајно помагали чланови Епархијског управног одбора - Јово Шошић, Живко Њежић и Васиљ Грђић. Све је чињено са благословом митропилита Петра Зимоњића /потоњег Светог Петра Дабробосанског/", прецизира Мијовић. Мијовић истиче да је стручни надзор ексхумације, уз евидентирање споменика вршио истакнути српски научник и бивши директор Земаљског музеја у Сарајеву - др Владислав Скарић, уз асистенцију музејског кустоса Милана Карановића. Он каже да је Скарић прецизно евидентирао све споменике и описао оне карактеристичне, те да је од 1.500 њих пробрао готово 700 за зидање капеле. "Радовима на ексхумацији руководио је Урош Богдановић. Од јутра до мрака радило је око 100 радника, углавном Срба, ангажованих из околине Сарајева. Прекопано је хиљаде метара кубних земље до дубине од 1,3 метра. Већ током првог мјесеца извађено је 60 великих посебно урађених врећа костију покојника. У току радова је чак и енглески конзул Виберт дошао да обиђе ексхумацију", рекао је Мијовић. Мијовић истиче да је значано рећи да су биле ријетке гробнице у којима је сахрањен само један покојник, јер су старе српске породице и дуже од једног вијека сахрањивале своје чланове у исту гробницу. "Тако је приликом сваке нове сахране вађено много костију претходних покојника, што бјеше честа појава. Причало се о једној сахрани кад је из гробнице извађена хрпа костију, са чак дванаест лобања, да би се у њу спустио `нови` покојник. Некад се сахрањивало и без ковчега, гробница се облагала каменим плочама којима је послије и поклапана", открива Мијовић. ОТКРИЋА У ЕСХУМАЦИЈИ Мијовић истиче да интересантно бјеше да је један број мушких костура припадао "двометрашима", иако је тадашња просјечна висина људи била доста мања од данашње. "На многим костима су биле видљиве повреде оштрим предметима, а у једну мушку и једну дјечју лобању били су забијени ковани ексери. Само 18 покојника католика ексхумирао је Жупски уред у Сарајеву и пренио у католичко гробље", каже Мијовић. Мијовић наставља да је, осим остатака одјеће и разних личних предмета, нађено понешто старог новца, накита, сребрних тока "на прсима" и дугмади /пуљки/, покоја медаља, каклани, тепелуци, белензуке, прстење, амајлије, иконице, ланчићи, цигарлуци... Ископавању гробова раније помињаних владика, наводи он, присустовала је комисија Дабробосанске митропилије, прота Марко Максимовић, предсједник Црквеног суда Јанко Брезанчић, прота Стеван Петровић, инспектор Симо Станивуковић и други. "Гробнице су биле озидане опеком и каменом и као што је већ речено, насилно су отваране и пљачкане, изузев гробнице Пајсија, митрополита зворничког, који је као Грк сахрањен по тамошњем обичају. Наиме, грчке владике се у пуној литургијској одежди, са митром на глави, араром, фелоном, епитрахиљем, уз крст и штаку постављају на једну нарочиту столицу, за коју буду причвршћени, са рукама намјештеним као за благослов. У том положају носе се од цркве до гробља између вјерног народа и у том сједећем положају се и сахрањују у нешто дубљи гроб, који се одозго затвара плочом", напомиње Мијовић. Мијовић појашњава да је положај костура јасно указивао на такву врсту сахране владике Пајсија. Он наводи да ће кости свих владика бити похрањене у нарочите ковчеге и пренијете у крипту на Кошеву, уз одговарајући црквени обред. "До краја ексхумације прекопане су хиљаде метара кубних земље на око 15 дунума површине и тако је отворен велики плац. У септембру те 1939. године и капела на Кошеву је довршена, трошкове њене градње у износу од близу 200.000 динара донирао је предсједник Црквеног одбора Стево Прњатовић са супругом Јулом. О самој сахрани видовданских хероја касније ће бити више говора. Нажалост, почетак градње богословије омео је почетак Другог свјетског рата, који је донио невиђено страдање Срба и њихове цркве, а шта је услиједило послије 1945. године са отимањем имовине СПЦ већ је добро познато", истакао је Мијовић.