АРБУТИНА: АКО ОВАКО НАСТАВИ, ХРВАТСКА ЋЕ ОСТАТИ БЕЗ ИЈЕДНОГ АНТИФАШИСТИЧКОГ СПОМЕНИКА

БЕОГРАД, 21. АВГУСТА /СРНА/ - Одлука о измјештању споменика партизанима и жртвама фашистичког терора из дворишта школе у Привлаци код Задра представља наставак политике која се од 1991. године спроводи у Хрватској, због чега би та земља могла да остане без иједног антифашистичког споменика, оцијенио је директор Музеја жртава геноцида у Београду Бојан Арбутина.

Коментаришући одлуку општине и школског одбора у Привлаци да спомен-плочу и споменик антифашистима измјести на гробље због, како су образложили "уређења школског дворишта садржајима примјереним дјеци", Арбутина је за Срну рекао да се и тај потез уклапа у праксу систематског уклањања антифашистичких споменика у Хрватској. "То је наставак политике сјећања Хрватске од 1991. године до данас. Ако се овај тренд настави, Хрватска ће у ближој будућности остати без иједног антифашистичког споменика. Да парадокс буде већи, један од уставних темеља Хрватске јесте и однос према антифашизму и његовом наслеђу", истакао је Арбутина. Он је указао да управо из тог разлога ово систематско уклањање антифашистичких споменика представља озбиљан проблем, прије свега у политичком, друштвеном и културолошком смислу. "Имајући у виду да хрватски јавни простор постаје све толерантнији према усташким симболима, проблем добија нове димензије", каже Арбутина. Он је оцијенио да је очигледно да се у Хрватској воде идеолошке борбе око наратива који ће доминирати у јавном простору, додајући да потврда те тезе може да се пронађе и у случају споменика у Привлаци. Арбутина је нагласио да је, осим тог споменика, током ове године страдало још неколико антифашистичких спомен-обиљежја широм Хрватске. Он је подсјетио да је у Будићима код Пакраца са споменика посвећеног формирању 12. славонске пролетерске ударне бригаде украдена спомен-плоча и избијена петокрака звијезда, док је у Црљенцима код Пожеге однесена мермерна плоча са именима жртава усташког геноцида. "У Горњим Граховљанима је скинута метална црвена звезда, а у Слобоштини код Пожеге ове године поново је разбијена спомен-плоча на месту геноцидног злочина из августа 1942. године, када је убијено 1.368 припадника српског народа", навео је Арбутина. Он је додао да је у ували Слана на Пагу почетком овог мјесеца по четврти пут разбијена спомен-плоча посвећена жртвама усташких логора смрти Слана и Метајна. "Према документацији хрватског Савеза антифашистичких бораца, само између 1990. и 2000. године уништено је, оштећено или уклоњено 2.964 антифашистичка спомен-обележја, а додамо ли томе период од 2000. године до данас тај број је свакако већи", указао је Арбутина. Он је навео да је споменик у Привлаци, који је уклоњен из школског дворишта, посвећен страдалим житељима тог мјеста у Другом свјетском рату. Арбутина је објаснио да је ријеч о укупно 48 мјештана Привлаке, од којих је 41 лице погинуло или умрло у НОБ-у, додајући да су сви били хрватске националности и да је просјечна старост погинулих бораца била 23 године. "Данас, када је прошло више од 80 година од завршетка Другог светског рата, неко у Хрватској жели да избрише подвиге њихових предака који су своје животе дали у борби против окупатора и НДХ, као и да поражени покрет, геноцидну државу и идеологију, те њихове вође, поново врати у јавни простор", оцијенио је Арбутина.