ГРУБОРИ КОД КНИНА - СПОМЕНИК НЕКАЖЊЕНОМ ЗЛОЧИНУ И ЗАТИРАЊУ СРБА

БЕОГРАД, 24. АВГУСТА /СРНА/ - Заселак Грубори код Книна, у којем су припадници хрватске специјалне полиције прије 31 годину звјерски убили шесторо мјештана српске националности, међу којима и жену стару 90 година, постао је споменик некажњеном злочину и потпуном затирању живота једне заједнице, саопштено је данас из Информативно-документационог центра "Веритас".

У саопштењу се подсјећа да су 25. августа 1995. године, припадници хрватске Специјалне полиције из састава Антитерористичке јединице Лучко, током акције "чишћења терена" поред пруге Загреб-Книн-Сплит, којом је наредног дана требао проћи "воз слободе" са предсједником Хрватске Фрањом Туђманом, упали у село Плавно поред Книна и у засеоку Грубори убили шесторо мјештана - све које су затекли. У овом суровом погрому звјерски су убијени Јован Грубор Дамушић /73/ - запаљен заједно са својом кућом, Јово Грубор /65/ - заклан на ливади поред својих крава, његова мајка Марија Грубор /90/ - убијена па запаљена заједно са кућом, Милош Грубор /80/ - убијен са два метка у главу у спаваћој соби у пиџами, те Ђуро Карановић /45/ и Милица Грубор /51/ - убијени из ватреног оружја на ливади, затечени са искасапљеним лицима. Истог дана у Груборима је потпуно спаљена 21 кућа, као и сви стогови сијена и стаје, док је стока у њима жива запаљена или убијена ватреним оружјем на пољима. У засеоку Грубори су до 4. августа 1995. године живјеле 24 породице са око 70 становника, од којих је већина избјегла пред злочиначком хрватском војно-полицијском акцијом "Олуја", док је остало свега 13 мјештана старије доби који нису хтјели или могли напустити своја огњишта. Седморо становника је тог кобног 25. августа отишло у центар села ради регистрације код Унпрофора, што им је спасило животе. Након злочина, тадашње хрватске власти су на упите Унпрофора упутиле лажне извјештаје, тврдећи да се на том подручју догодио оружани сукоб са "заосталим четничким бандама" у којем је погинуо један специјалац, иако на њих нико није испалио ни метак. Покушај заташкавања пореметила је ТВ екипа УН, која се због раније договореног састанка са мјештанима нашла у селу, снимила куће у пламену, тијела жртава и те снимке упутила у свијет. У августу 1995. године у цијелом селу Плавну убијен је укупно 31 мјештанин српске националности, просјечне старости веће од 70 година, међу којима је било девет жена. За злочин у Груборима до данас је процесуирано укупно осам припадника хрватске војске и полиције, од којих тројица пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију и петорица пред хрватским судовима. Сви они су правоснажно ослобођени усљед наводног недостатка доказа, којих је, напротив, било обиље и материјалних и персоналних о јединици која је починила масакр и јасној командној линији, истакли су из "Веритаса". У саопштењу се указује да су посљедице овог злочина и некажњивости катастрофалне по демографску слику овог краја. Према попису из 1991. године у Плавну је живјело 1.729 житеља, од којих 1.708 Срба или 99,3 одсто. До пописа из 2011. године тај број је пао на 253, а 10 година касније, према попису из 2021. године у селу Плавно остао је свега 121 становник, и то само петоро млађе од 20 година, а чак 72 је старије од 60 година - без навођења националног састава. У засеоку Грубори данас више нико није стално настањен.