БЈЕЛОШЕВИЋ: КОЧИЋ ЈЕ СВОЈ ПАТРИОТИЗАМ ПЛАТИО ЛИЧНОМ ЖРТВОМ

БАЊАЛУКА, 30. АВГУСТА /СРНА/ - Патриотизам Петра Кочића никада није био свечана поза, већ га је плаћао затвором, прогонима, сиромаштвом и личном жртвом, а љубав према народу код њега није била велика ријеч, него велика одговорност, поручио је овогодишњи добитник "Кочићеве награде" књижевник Предраг Бјелошевић.

"Кочића не славимо истински онда када само славимо његово име, него онда када смо спремни да чујемо и оно што нам његово дјело и данас поручује", истакао је Бјелошевић у бесједи на централној манифестацији у Стричићима посвећеној великом српском књижевнику и народном трибуну Петру Кочићу. Нагласио је да је Кочић језиком својих Стричића и Змијања ушао у српску књижевност, а из српске књижевности у трајну ризницу свјетског духовног и књижевног блага. "Кочић није постао велики тако што се одрекао свога поријекла и рода, него тако што га је уздигао до универзалне људске вриједности. Зато Кочића морамо славити са још више присуства његових дјела у савременим медијима и образовном систему, више га преводити и правити филмске и радијске обраде његовог дјела, лика и времена", оцијенио је Бјелошевић. Посебно је указао на потребу да се Стричићи и Кочићева главица оживе током цијеле године, а не само током трајања "Кочићевог збора". "Подузмимо све да преко цијеле године оживимо ове Стричиће испод Кочићеве главице. Можда на начин да се у школи, која се свела на једва тридесетак ђака, сагради резиденција за домаће и стране писце, па да пишу овдје, уз Стричиће, своја дјела и да од нас уче шта су слобода и српски непоколебљиви дух", нагласио је Бјелошевић. Он сматра да би такав пројекат омогућио да се Кочић, његово Змијање и Република Српска промовишу током цијеле године, да се његово стваралаштво додатно приближи писцима и умјетницима из других народа и да се направе значајни кораци у развоју културног туризма. "Такав облик међународне сарадње и промоције културне баштине постао је уобичајен у свим културним срединама свијета", навео је Бјелошевић. Говорећи о језику као једном од најважнијих Кочићевих завјештања, Бјелошевић је рекао да је Кочић сачувао и уздигао језик свог народа. "Кочић нам је у аманет оставио сачувано благо - свој језик. Његов језик био је чист као змијањски извор, али и оштар као крајишка бритва", истакао је Бјелошевић. Он је указао да Кочићево дјело и данас има снажну актуелност, јер његове теме слободе, достојанства, отпора неправди и очувања идентитета остају важне и савременом човјеку. "Данас, када нас продувавају вјетрови модерних времена, када се бркају појмови и када се од нас тражи да савијемо кичму и заборавимо ко смо, ми треба да идемо путем слободе, ћирилице, књиге и српског пркоса", закључио је Бјелошевић.