НЕПЛАНСКА УРБАНИЗАЦИЈА БАЊАЛУКЕ УЗИМА ДАНАК

БАЊАЛУКА, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Агресивна и непланска урбанизација узима данак и погоршава стање животне средине Бањалуке, а њено очување мора бити саставни дио будућег урбаног развоја града, уз веће ослањање на струку, научне податке и потребе грађана, речено је на еколошкој трибини "Животна средина града Бањалука – стање и изазови", која је одржана на инцијативу грађана и на којој су говорили стручњаци из разних области.

Професор Шумарског факутета Универзитета у Бањалуци Маријана Каповић Соломун истакла је да Бањалука већ посједује изузетан природни капитал и препознатљив идентитет зеленог града, али да је један од кључних изазова како тај капитал сачувати у условима интензивног урбаног развоја. Она је указала да подаци из планских докумената показују тренд смањења зелених површина по глави становника, те да агресивна и непланска урбанизација узима свој данак и погоршава стање животне средине Бањалуке. Соломунова је нагласила да посебан значај за Бањалуку има приобална вегетација, која према анализираним подацима чини чак 38,52 одсто укупне зелене структуре, што потврђује колико су Врбас и његови зелени коридори важни за функционисање зеленог система града. "Као један од могућих праваца будућег планирања представљен је међународно препознат концепт `3–30–300` - могућност да становник из свог дома види најмање три стабла, приближно 30 одсто покривености насеља крошњама и доступност квалитетне зелене површине на око 300 метара од мјеста становања", појаснила је она. Међу приоритетима за Бањалуку издвојени су очување постојећих великих и здравих стабала, израда савременог и јавно доступног катастра зеленила и крошњи, повезивање паркова, дрвореда, Врбаса, Врбање, Бањ брда, Кампуса и насељског зеленила у функционалну мрежу, те интензивније озелењавање школа, вртића, здравствених установа и густо изграђених дијелова града. "Бањалука не треба да постане зелени град - она већ има идентитет зеленог града. Наш задатак је да тај идентитет не изгубимо током урбаног развоја", поручила је Соломунова. Професор Мирјана Делић Јовић говорила је о квалитету вода и земљишта, указујући на потребу њиховог континуираног праћења, идентификовања извора загађења и правовременог предузимања мјера заштите. Посебну пажњу посветила је питању управљања отпадним водама и значају изградње одговарајућег колекторског система, наглашавајући да адекватно прикупљање и пречишћавање отпадних вода представља једно од кључних инфраструктурних и еколошких питања за град. "Заштита водних ресурса не може бити одвојена од заштите земљишта, јер се загађујуће материје преносе између различитих дијелова животне средине, због чега су квалитетна комунална инфраструктура, мониторинг и превенција загађења од посебног значаја за дугорочну заштиту природних ресурса и здравља становништва", навела је Јовићева. Ранка Радић из Републичког хидрометеоролошког завода је, горећи о квалитету ваздуха у Бањалуци, упозорила да његово погоршање може озбиљно утицати на здравље становништва. Посебно је указала на зимски период, када концентрације појединих загађујућих материја могу достићи веома високе вриједности, због чега питање квалитета ваздуха мора имати знатно важније мјесто у планирању мјера заштите животне средине и јавног здравља. Марко Галић из Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Српске је упозорио на управљање отпадом и проблем дивљих депонија, нагласивши да је чистоћа града једно од основних питања квалитета живота грађана и функционисања комуналног система. "Неопходно је обезбиједити редовно, правовремено и поуздано сакупљање и одвоз комуналног отпада на цијелом подручју града, што тренутно није случај, због чега долази до препуњених контејнера, задржавања отпада и нарушавања хигијене јавних простора", навео је Галић. На трибини је истакнуто да Бањалука, као град који жели да очува имиџ уређене и зелене средине, мора имати функционалан систем у којем се отпад одвози редовно, контејнерска мјеста одржавају уредним, а дивље депоније систематски евидентирају, уклањају и спречава њихово поновно настајање. Након стручних излагања одржана је дискусија током које су грађани указали на конкретне проблеме и изнијели приједлоге за унапређење стања животне средине у Бањалуци.