"ВЕРИТАС": СУТРА 33 ГОДИНЕ ОД НЕКАЖЊЕНОГ МАСАКРА НАД СРПСКИМ ЦИВИЛИМА

БЕОГРАД, 5. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Навршавају се 33 године од некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, који су извршили припадници Хрватске војске под командом Марка Скеје, који годинама на државним прославама у Книну, потпуно некажњено, предводи марш црнокошуљаша са усташким обиљежјима уз усташки поздрав "За дом спремни", саопштио је Документационо-информациони центар "Веритас".

Скејо и црнокошуљаши у Книну присуствују обиљежавању злочиначке хрватске војнополицијске акције "Олуја" на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, током које је са вјековних огњишта протјерано више од 220.000 крајишких Срба, а на списковима се налазе имена 1.904 погинула и нестала Србина. Посебно је наглашено да, иако се злочин над српским цивилима одиграо пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико није процесуиран. Диверзантско-терористичка група у саставу 114. бригаде Хрватске војске је 6. септембра 1993. године око 6.30 часова упала у село које се тада налазило под контролом власти Републике Српске Крајине /РСК/ и измасакрирала пет жена и два мушкарца. Марија Трзин /1928/ и њена комшиница Љубица Трзин /1938/ тог јутра су извеле овце на испашу и када су почеле падати гранате по селу, склониле су се у подрум једне куће. Чувши куцање на подрумским вратима, кренуле су да провјере ко је и чим су се отворила врата, један хрватски војник је у подрум убацио бомбу, која је на лицу мјеста усмртила Љубицу, а Марију тешко израњавала. Тек увече Марију је покупила група српских војника и одвезла у книнску болницу и тако јој спасила живот. Цивилна заштита РСК у пратњи припадника Цивилне полиције УН сутра ујутро је пронашла Љубичино и тијела осталих шест цивила. На згаришту њихових кућа пронашли су запаљене лешеве Милана Бибића /1926/ и његове супруге Василије /1926/, друге Љубице Трзин /1937/, које је још догоријевало, док су тијела Боже Бибића /1907/, његове супруге Божице /1912/ и Марте Шарац /1907/ пронашли код сеоске локве. Тијела су покопана на мјесном гробљу без обдукције, а десетак дана касније, по налогу истражног судије Окружног суда у Книну, у присуству војних посматрача УН и војног љекара британског батаљона, извршена је ексхумација, а потом и судско-медицински преглед тијела. Судски вјештак Жељко Каран из Бањалуке, који је прегледао тијела, сачинио је вјештачки налаз у који су имали увид и представници Унпрофора. На основу информација до којих је дошао "Веритас", напад на Мирловић Поље извела је Девета бојна "Рафаел витез Бобан", јединица Хрватских обрамбених снага /ХОС/, која је добила име по усташком пуковнику и генералу из Другог свјетског рата, а била је у саставу 114. бригаде Хрватске војске, којом је командовао Марко Скејо. "Веритас" је у новембру 2011. године доставио сву расположиву документацију за овај злочин Тужилаштву Србије за ратне злочине, на њихов захтјев, а Тужилаштво је потом предмет уступило хрватском тужилаштву, пред којим се истрага и даље води против непознатих особа. "Потпуно је нереално и апсурдно да се пред хрватским правосуђем, упркос свим достављеним доказима, свједочењима, медицинским налазима и јасно идентификованој војној формацији и њеном командном кадру, овај предмет већ деценијама формално води против непознатих извршилаца", сматрају у "Веритасу". Поручено је да оваква пракса јасно указује на свјесну опструкцију и неспремност Хрватске да процесуира ратне злочине када су жртве Срби. Према попису становништва из 1991. године, у Мирловић Пољу је живјело 188 грађана српске националности, а данас у овом селу нема више ниједног Србина. "Злочин из 1993. године тако је остварио свој крајњи циљ – потпуно етничко чишћење овог дјела Далмације", закључено је у саопштењу "Веритаса".