ОБИЉЕЖЕНА 31 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНАЧКОГ НАТО БОМБАРДОВАЊА

КАЛИНОВИК, 5. АВГУСТА /СРНА/ - Удружење гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске обиљежило је данас у Калиновику 31 годину од злочиначког НАТО бомбардовања објеката и положаја ове бригаде, као и подручја калиновачке општине.

Драгица Малкић, мајка првог погинулог гардисте Драгана Малкића, рекла је новинарима да је њен син погинуо на данашњи дан у својој 19. години. "Драган није одмах нађен, него тек након 12 дана од бомбардовања, и то у рушевинама касарне. Драгана смо сахранили у Лакташима, гдје ми живимо, а он је рођен у Сарајеву. Туга и јад, са тим живимо, али се поносимо", рекла је мајка Драгица. Мирослав Вуковић из Гатачке бригаде и предсједник инвалида Борачке организације Републике Српске рекао је да су гардисти били млади момци, али велики хероји. "У мојој јединици на Горажду је погинуло пет сабораца, а ја сам био рањен од бомби НАТО авијације. Овдје у Калиновик долазимо сваке године, као и на споменик у Добром пољу, гдје се налазе имена погинулих бораца наше бригаде", навео је Вуковић. Водник Гардијске бригаде Братислав Властић присјетио се бомбардовања Гарде и Калиновика. Он је испричао да је оборио НАТО авион, и то првом испаљеном бојевом ракетом, "стрелом два", након чега се авион срушио, а пилот катапултирао у правцу Коњица, одакле су га евакуисали војници НАТО-а, стационирани на Игману. "До тада сам гађао мете само вјежбовном муницијом. Првог дана авион нису користили мамце и ја сам успио да оборим један. Већ другог дана они су наставили бомбардовање, испаљивањем противракетних мамаца. То приликом уништили су обје наше касарне, али и водовод у Калиновику. Страхота, мртви људи и рушевине", рекао је Властић. Гардисти су заједно са саборцима, њиховим потомцима, пријатељима и званицама, присуствовали најприје парастосу за погинуле припаднике Бригаде, који су се храбро супротставили НАТО алијанси у борби за слободу и одбрану Републике Српске, и положили вијенце на спомен-обиљежје на локалитету бивше касарне Доњи логор. Парастос је служио страјешина храма Светих Петра и Павла у Калиновику јереј Павле Максимовић. Вијенце и цијеће положиле су делегације Удружења гардиста, чланови породица погинулих гардиста, општине и борачке организације Калиновик, општине Источна Илиџа, Градске управе и борачке организације Лакташа, народни посланици из овог краја и грађани. Потом су у Парохијском дому у Калиновику уприличени пројекција документарног филма о НАТО бомбардовању Бригаде и обилазак спомен-собе, прислужене су свијеће и одржан историјски час, након чега је услиједио заједнички ручак и дружење. Прва гардијска моторизована бригада формирана је наредбом команданта Главног штаба Војске Републике Српске генерала Ратка Младића. Бригади је одређена вишеструка намјена: да репрезентује Републику Српску и Војску Републике Српске, да обезбјеђује Врховну команду Републике Српске и Главни штаб Војске Републике Српске и да Врховна команда Републике Српске њоме може непосредно интервенисати на угроженим правцима, објектима и рејонима. Основна замисао је да Прва гардијска моторизована бригада буде бригада елитног састава добровољно попуњена људством из свих крајева Републике Српске, односно из свих крајева бивше БиХ. Прва гардијска моторизована бригада Главног штаба Војске Српске основана је и свечано постројена 19. јануара 1993. године, на Богојављење, а након пробијања Коридора и освајања Трнова у јулу 1993. године дислоцирана је у Калиновик и одатле је наставила ратни пут у још већем замаху. У августу 1993. године пристигла је прва генерација младих гардиста, а у јулу 1994. године гардистима се прикључила Калиновачка лака пјешадијска бригада. Кроз Прву гардијску моторизовану бригаду прошло је око 7.100 гардиста, а њих 240 уградило је животе у темеље Републике Српске. О ратном путу Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске снимљен је документарни филм "Синови Српске". Током НАТО агресије на Републику Српску од 30. августа до 14. септембра 1995. године убијено је више од 50 припадника Војске Републике Српске и цивила, а рањено њих више од 120. У вишеденевним бомбардовањима, у којима је кориштена и радиоактивна муниција, убијено је 47 припадника Војске Републике Српске и седам цивила, док је рањено више од 100 војника и 21 цивил.