МИНИЋ: СЈЕЋАЊЕ НИЈЕ МРЖЊА ВЕЋ ОПОМЕНА ДА СЕ НЕ ПОНОВЕ СТРАДАЊА

ДОБОЈ, 8. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Премијер Републике Српске Саво Минић, који је данас у Добоју присуствовао академији поводом 31 године од егзодуса Срба са Возуће, долине ријеке Криваје, те западног и јужног дијела Озрена, истакао је да сјећање није мржња већ опомена да се страдања не понове.

Минић је напоменуо да се још трага за 129 српских бораца и цивила са тог подручја, те подсјетио на звјерске злочине над Србима које су на овом подручју починили припадници одреда "Ел муџахедин". Он је захвалио граду Добоју и другим локалним заједницама који су тада пружиле уточиште прогнаним Србима са тог подручја, те нагласио да Влада Републике Српске чини све да максимално подигне ниво достојанства српског борца. Минић је нагласио да српски народ мора да буде свјестан какве су биле жртве за слободу коју данас уживају, те да се и данас мора водити једна институционална борба да би се очувала Република Српска. Премијеру Минићу данас је Завичајно удружење "Завидовићани" уручило захвалницу. Зоран Благојевић, предсједник Завичајног удружења "Завидовићани" са сједиштем у Добоју, који је био ратни Начелник штаба Четврте озренске лаке пешадијске бригаде Војске Републике Српске, апеловао је да процес тражења несталих лица поново преузму институције Републике Српске, будући да се и даље трага за 129 српских бораца и цивила. Он је подсјетио да за злочине на простору Возуће нико није одговарао, осим двојице муслиманских генерала Расима Делића и Сакиба Махмуљина, којем је послије пресуде омогућено да побјегне у Турску. Некадашњи мјештанин Возуће Смиљка Савић је 1995. године изгубила мужа чије су тијело пронашли тек након девет година на локацији Смрековача. Она каже да послије 31 године и даље остају жива сјећања на те догађаје. Замјеник градоначелника Добоја Дијана Каленић нагласила је да су породице протјеране са подручја долине ријеке Криваје нашле безбједност и уточиште управо у Добоју и да Градска управа подржава рад Завичајног удружења "Завидовићани". "Ова академија има посебан значај за нашу локалну заједницу и она је наше заједничко обећање да се никада неће заборавити шта се десило у историји и да имамо обавезу да обиљежавање годишњица тог страдања пренесемо на млађе генерације али не да мрзе, већ да поштују и вреднују слободу", изјавила је Каленићева. Она је подсјетила на институционалне мјере којима Влада Републике Српске помаже породице погинулих и демобилисаних бораца. Академији су уз некадашње протјеране српске становнике из Возуће, долине Криваје, са јужног и западног Озрена присуствовали и посланик у Народној скупштини Републике Српске Данијел Јошић, замјеник министра одбране у Савјету министара Александар Гогановић, представници општина Петрово и других локалних заједница. У четвртак, 10. септембра, биће одржан марш "Стазама егзодуса", а планирано је да се учесници окупе у Тумарама на Озрену одакле ће се кретати постојећом стазом камионског пута маршрутом Тумаре-Бријесница Горња-Кврга Малчићи-Боровци-Лозна-Стог. Ријеч је о камионском путу којим су се Срби из Возуће и долине Криваје повлачили пред припадницима такозване Армије БиХ. Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називима "Ураган", "Фарз" и "Бадр ел Босна". Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", те НАТО бомбардовања потпомогнутог њиховим јединицама за брза дејства, као и пакистанског контингента међународних мировних снага. Тада је спаљено више од 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага. Падом Возуће, окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке и тузланске регије.