СОЛОМУН: СИСТЕМСКИ ИСТРАЖИТИ ПОДРУЧЈА КОНТАМИНИРАНА РАДИОАКТИВНОМ МУНИЦИЈОМ

БАЊАЛУКА, 8. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Тридесет једну годину након што је НАТО авијација бомбардовала подручје Републике Српске посљедице по животну средину и здравље становништва још нису у потпуности утврђене, саниране нити правно окончане и неопходан је систематски мониторинг контаминираних подручја, изјавила је Срни професор Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци Маријана Каповић Соломун.

Соломунова је подсјетила да је током НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године, у оквиру операције која је требало да натјера српску страну на прихватање мировних услова, употријебљена и муниција са осиромашеним уранијумом на локацијама у Хаџићима, Хан Пијеску и другим. "Ову чињеницу накнадно је потврдио и извјештај Програма УН за заштиту животне средине из 2003. године, посвећен посљедицама осиромашеног уранијума у БиХ. Ријеч је о истој врсти муниције која је касније, током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999, кориштена и на подручју Србије", истакла је Соломунова. Она је нагласила да стручњаци упозоравају да честице осиромашеног уранијума постепено доспијевају у подземне и површинске воде, а потом и у ланац исхране током другог временског периода, што говори о опасности којој је станивништво можда изложено, а да то и не зна. "У подручјима гдје је муниција кориштена, посебно око Хаџића, забиљежен је пораст оболијевања од малигних болести, укључујући и смртне исходе, на шта годинама указују здравствене институције и стручњаци из Републике Српске. Научна и медицинска јавност у региону истовремено упозорава да питање посљедица осиромашеног уранијума остаје недовољно истражено и, нажалост, у великој мјери политизовано", рекла је Соломунова. Соломунова је нагласила да је бомбардовање за собом оставило и ширу еколошку штету, јер су оштећени и уништени индустријски, енергетски и инфраструктурни објекти доводили су до испуштања опасних хемијских једињења, од којих су нека канцерогена, у ваздух, воде и земљиште. "За штету нанесену животној средини у ратним условима, посебно уз употребу муниције чија је безбједност спорна, нажалост до данас није спроведено систематско истраживање дугорочних посљедица по подручје Републике Српске", навела је Соломунова. Она је нагласила да одговорност за посљедице бомбардовања Републике Српске 1995. године до данас није у потпуности изведена до краја, те навела да се истраживања и мониторинг контаминираних подручја морају започети, али не појединачно, него системски. "Истовремено, свака нова одлука која доноси ризик од радиоактивног загађења у непосредној близини насељених мјеста Републике Српске мора бити заснована на транспарентним, независним и међународно признатим научним анализама, а не на једностраним увјеравањима да ризика нема", рекла је Соломунова. Соломунова сматра да простор који је већ платио високу цијену туђих ратних одлука не смије поново бити принуђен да сноси посљедице одлука у чијем доношењу нема ни право гласа, ни право вета. Она је нагласила и да управо у тренутку када овај простор још носи посљедице бомбардовања, Хрватска припрема изградњу Центра за збрињавање радиоактивног отпада у бившој касарни Черкезовац на Трговској гори, у општини Двор, свега неколико километара од првих насеља у Републици Српској и БиХ. Соломунова је навела да у прилог томе, истраживања која је спровела са сарадницима, говооре да је око 86 одсто подручја у обухвату од око 30 километара од Черкезовца у веома високом ризику од потенцијалног радиоактивног загађења, имајући у виду климатске, орографске, едафске карактеристике, хидрологију и начин кориштења земљишта. У Источном Сарајеву сутра ће бити обиљежен Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској током којег је убијено више од 50 припадника Војске Републике Српске и цивила, а рањено њих више од 120. Иницијатива за обиљежавање дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године на приједлог СРНЕ.