ПОШТОВАЊЕ ЈУНАЦИМА - ОБИЉЕЖЕНЕ 34 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА 29 СРПСКИХ ХЕРОЈА НА РОГОСИЈИ

ВЛАСЕНИЦА, 26. СЕПTЕМБРА /СРНА/ - На Рогосији код Власенице обиљежене су 34 године од погибије 29 бораца Војске Републике Српске у мучком нападу непријатељских снага на данашњи дан 1992. године.

Комеморативном скупу и парастосу код Спомен-комплекса "Рогосија" присуствовали су чланови породица погинулих српских јунака, њихови саборци, представници Републичке организације породица погинулих бораца, Борачке организације, општинских власти Власенице и сусједних општина, те бројне званице и гости. Парастос за погинуле и умрле борце служили су протојереј-ставрофор Илија Илић и ђакон Дејан Вуковић, након чега су делегације положиле вијенце и запалиле свијеће на спомен-обиљежју. Током вјерског обреда благосиљано је и освештано ново звоно, постављено на узвишењу Рогосија као поклон начелника општине Мирослава Краљевића и породице Кременовић. У пригодној бесједи након богослужења протојереј-ставрофор Илија Илић истакао је да се несебична жртва српских бораца никада не смије препустити забораву. Краљевић је рекао да је долазак на ово свето мјесто постало стварно ходочашће које окупља све већи број људи. Подсјећајући да су се овдје окупили да одају почаст најчаснијим борцима који су дали животе бранећи и стварајући Републику Српску, он је навео да се овом приликом први пут чуло звоно на овом простору. "Те 1992. године, на звјерски и мучки начин, комшије из сусједног села напале су ове линије и на најмонструознији начин умориле 29 наших бораца. Слике свједоче о томе да људски мозак не може да прихвати да толико мржње постоји", рекао је Краљевић. Према његовим ријечима, на Рогосију се не зове, него се на Рогосију иде. "Порука свим младим људима, ђацима, студентима и породицама јесте да дјело тих бораца остане трајно у нама. Ако заборавимо ту жртву, заборавићемо себе и да постојимо. Република Српска је наша обавеза, а ти борци су нам донијели слободу и мир", поручио је Краљевић. Предсједник Борачке организације Власеница Миле Симанић нагласио је да је и послије више од три деценије туга за погинулим саборцима подједнако дубока и тешка. Он је подсјетио да су се српски борци нашли у окружењу знатно бројнијег непријатеља који је одлично познавао терен и пружали су отпор док су имали снаге, а посебно је болно то што непријатељ није имао милости ни према рањенима ни према заробљенима, већ су звјерски убијени. "Ово је дан када хоћемо да кажемо породицама да њихови најмилији нису узалудно дали животе. Све док их помињемо они су живи и у породицама, и код нас сабораца, и у потомцима", навео је Симанић. Он је истакао да га је задивило све веће интересовање младих и да је ове године група од 75 дјеце, планинара и ученика средње и основне школе пјешке дошла да ода почаст. Симанић је навео да су на подручју општине Власеница, укључујући и добровољце, 304 борца дала своје животе и сви они имају своје мјесто у спомен-соби. Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Исидора Граорац рекла је да је ово један од најцрњих дана за цијелу регију и читав српски народ, посебно за породице оних који су овдје страдали на најмонструознији начин. "Порука младима и свима који ће доћи послије нас јесте да се овај дан не смије заборавити, да морамо обилазити мјеста страдања, свједочити и документовати их за генерације које долазе. Само тако можемо спријечити да се исти или слични злочини икада више понове", истакла је Граорчева. Мајка погинулог борца Зорана и предсједник Општинске организације погинулих бораца Нада Нинић подсјетила је на чињеницу да за овај злочин нико није одговарао пред правосудним институцијама. "Драго ми је што је овдје доста омладине, да дјеца знају шта се дешавало. Овдје је почињен стравичан злочин над 29 бораца, над којима су се иживљавали. Ово је за нас свето мјесто, на којем су толики животи положени у једном дану и сату", нагласила је Нинићева. Она је додала да за ове злочине нико није осуђен и нико није одговарао пред Судом БиХ. "Све тужбе и апелације стоје у фиокама и нико их одатле није помјерио", рекла је Нинићева. Подршку и подсјећање на страдање подијелила је и Пелка Секулић, чији је свекар Мило Секулић, избјеглица из Витеза, погинуо тог дана на Рогосији. "Свекар је дошао из Витеза са породицом да се спасе, а затим је остао у Власеници са саборцима да брани народ. У јутарњим сатима су нападнути, мучени и одсијецане су им главе. Тешко је, сваке године се подсјећамо и причамо о томе да се не заборави и да се више никада и никоме не понови", рекла је Секулићева. Литерарне радове представиле су средњошколке Јована Лилић, Николина Tодоровић и Мартина Милановић, које су награђене као учеснице литерарног конкурса власеничке школе посвећеног Рогосији. Обиљежавање су и ове године подржали чланови Бициклистичког клуба "КПЛ", као и чланови Удружења квадова "Јуришник", који су својим учешћем и доласком одали пошту страдалим борцима.