ПОЛАГАЊЕМ ВИЈЕНАЦА НА СПОМЕНИК ЖРТВАМА ОБИЉЕЖЕНЕ 82 ГОДИНЕ ОД РАСФОРМИРАЊА БАЊИЧКОГ ЛОГОРА

БЕОГРАД, 3. ОКТОБРА /СРНА/ - Полагањем вијенаца на споменик жртвама Бањичког логора у Београду, обиљежене су 82 године од расформирања једног од највећих стратишта у окупираној Србији током Другог свјетског рата.

Представник града Београдa Виолета Филипов поручила је да ово мјесто остаје једно од најтежих свједочанстава о времену у којем су људски живот, слобода, достојанство и основна људска права били брутално погажени. "Страдање невиних људи у Бањичком логору представља један од најтрагичнијих примера моралног и цивилизацијског посрнућа човечанства, у којем су изгубљени не само животи већ и темељне вредности на којима почива свако хумано друштво", рекла је она. Поручила је да сјећање на жртве није само дуг према прошлости, већ и одговорност према будућим генерацијама, и да само народ који памти своју историју може истински да разумије вриједност слободе, мира и достојанства сваког човјека. Након церемоније полагања вијенаца, прочитани су стихови "Иза решетака" Јелене Ћетковић, која је као дијете одведена у логор и преживјела, преносе београдски медији. Концентрациони логор Бањица, примио је прве затворенике 9. јула 1941. године, а до расформирања, 3. октобра 1944. године, кроз њега је прошло нешто више од 23.500 мушкараца, жена и дјеце, али је на стратишту у Јајинцима, гдје су логораши одвођени на стријељање, пронађено око 68.000 спаљених и 1.400 неспаљених лешева. Велики број осуђеника није ни увођен у бањичке књиге, већ је директно пребациван у Јајинце. Кроз логор је прошао и велики број логораша са Старог сајмишта, од којих је највише било Јевреја. Након ослобођења, Бањички логор претворен је у музеј, а соба смрти у спомен-собу са изложеним стварима и предметима који су некада припадали логорашима. Скупштина града Београда је 1969. године, поводом 25 година од ослобођења града, поставила спомен-обиљежје испред зграде бившег концентрационог логора на Бањици.