НАВРШИЛЕ СЕ 53 ГОДИНЕ ОД СМРТИ СРПСКЕ ХЕРОИНЕ МИЛУНКЕ САВИЋ

БЕОГРАД, 5. ОКТОБРА /СРНА/ - Навршиле су се 53 године од смрти Милунке Савић, српске хероине балканских и Првог свјетског рата, једне од најодликованијих жена у свјетској историји ратовања и симбола храбрости и пожртвовања отаџбини.

Савићева је рођена 24. јуна 1890. године у селу Копривница код Јошаничке Бање, у подножју Копаоника, а дјетињство јој је протекло у сиромаштву и тешком свакодневном раду на пољу и у кући. Преломни догађај који јој је из коријена промијенио живот био је почетак Првог балканског рата, када је одсјекла косу, марамом превила груди и пријавила се као добровољац Милун Савић. Била је војник Дринске дивизије и учествовала у Скадарској бици. У Другом балканском рату прославила се у Брегалничкој бици 1913. године када је била рањена и тада су у превијалишту установили да је дјевојка. Вијест о томе да се храбри бомбаш зове Милунка прочула се у српској војсци. У Првом свјетском рату Милунка Савић борила се у Другом пјешадијском пуку "Књаз Михаило", познатом и као "Гвоздени пук". Учествовала је у Дринској и Колубарској бици 1914. године, а у јесен 1915. године у тешким борбама вођеним против бугарске регуларне војске и комита у Македонији. Са војском се повлачила преко Албаније, а почетком јануара 1916. године је тешко рањена. У биткама на Кајмакчалану, Добром пољу и Груништу истакла се као бомбаш, али и по заробљавању више бугарских војника. Она је за седам година непрекидног ратовања рањавана укупно девет пута, а 12 пута одликована. Носилац је Карађорђеве звезде са мачевима, Медаље за храброст, Споменице ослободилачких ратова 1912–1918, Албанске споменице за ослобођење и уједињење 1914–1918. Одликована је и најзначанијим француским одликовањима - Легијом части 4. и 5. степена и Ратним крстом са златном палмом. Савићева, која је након рата радила у војној кројачници и као чистачица у Хипотекарној банци у Београду, остала је херој и у миру. Поред биолошке кћерке, усвојила је и одгајала још три дјевојчице и одшколовала више од 30 дјечака и дјевојчица из родне Јошаничке Бање. Умрла је у Београду 5. октобра 1973. године. Сахрањена је у приватној гробници без државних почасти. Посмртни остаци најодликованије жене Великог рата премјештени су у Алеју великана на Новом гробљу у Београду 2013. године.