МИТРОПОЛИТ ХРИЗОСТОМ: АКО НЕ ВОЛИМО БЛИЖЊЕ, УЗАЛУД ДОЛАЗИМО У ХРАМ

ФОЧА, 14. ОКТОБРА /СРНА/ - Српски народ у каквим год приликама и неприликама био, градио је и украшавао храмове, као мјесто сусрета са Богом, али још важније, као мјесто сусрета једних са другима, истакао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом у бесједи у Храму Светог Саве у Фочи, који данас слави двије деценије од почетка градње и прве литургије на темељима храма.

Честитајући јубилеј највећег православног храма у БиХ, митрополит је позвао вјернике да се поштују и воле. "То је најважније. Ако се не волимо, не поштујемо једни друге, онда узалудно долазимо у храм. Бог нас хоће у љубави међусобној", рекао је митрополит Хризостом. Владика је навео да међу људима влада отуђење, што је потребно одбацити и прихватити ближњег као брата. Дабробосански митрополит истакао је да се радује великом дјелу подизања Храма Светог Саве, нагласивши да је Црква најљепша заједничка кућа. Светосавски храм изграђен је прилозима вјерника и уз велику помоћ локалне управе и републичких институција. Још увијек има доста радова, које је потребно завршити, попут фрескописа, а уз прославу јубилеја награђени су неки од приложника. За допринос изградњи храма, митрополит Хризостом је, на приједлог Црквеног одбора, златним орденима Светог великомученика Петра Дабробосанског одликовао градоначелника Фоче Милана Вукадиновића и Вјекослава Ћаласана, власника рафтинг кампа "Хајлендер". Локална заједница је од самог почетка један од највећих донатора. "Трудићу се и даље да оправдам част која ми је данас указана. Идемо даље да правимо Светосавски дом, да правимо цркву у Броду на Дрини, да завршимо цркву у Козјој Луци", рекао је Вукадиновић. Вјекослав Ћаласан истиче да је Храм Светог Саве велики брод на путу ка спасењу. "Хвала Богу, имамо храм и свештенике који управљају бродом, који нас води ка вјечном животу", каже Ћаласан. Проглашени су добротвори и утемељивачи, а додијељено је и више архијерејских захвалница. У оквиру архијерејске литургије, владика Хризостом је у чин ђакона рукоположио свршеног теолога Миломира Лаловића из Калиновика, а затим је обављен обред ломљења славског колача поводом крсне славе Црквеног пјевачког друштва "Побратимство", које дјелује при Храму Светог Саве. Покров Пресвете Богородице за Фочу има посебан значај. На тај празник, блаженопочивши митрополит дабробосански Николај је 1994. године освештао Духовну академију, што је био покретач духовног препорода Фоче, да би 2006. године управо на тај празник митрополит Николај освештао темеље Храма Светог Саве и на темељима служио прву литургију. На Покров 2009. године освештана су и подигнута звона на два импозантна звоника, а 2012. освештани и постављени часни крстови на куполе. Од 2013. године у храму су редовна богослужења. Иконостас је постављен 2019, а 2020. подно гријање и мермерни мозаик. У 2022. години поплочан је плато испред храма, степениште и литијска стаза, постављен је велики полијелеј, а изнад улаза у цркву урађен мозаик Светог Саве. Храм је 2023. године освештао патријарх српски Порфирије, а фрескописање је почело 2024. Изградњом Храма Светог Саве у Фочи испуњен је вишевјековни завјет православних Фочака да у центру града поново имају цркву, као што је то било прије турског ропства, чиме су преточени у дјело познати народни стихови: "Хоћемо ли, да ну, чоче, градит’ цркву насред Фоче". Храм Светог Саве, чија површина надмашује 1.500 метара квадратних, а који је пројектовао познати архитекта Предраг Ристић, сматра се највећим православним храмом у Републици Српској и БиХ.