ЛЕПИР: НАЈВЕЋА НАГРАДА ЈЕ ПОВЈЕРЕЊЕ СУГРАЂАНА

СРБАЦ, 25. ОКТОБРА /СРНА/ - Хуманост, одговорност и преданост љекарском позиву обиљежили су професионални пут љекара Драгана Лепира, који је од прве линије фронта, гдје је пружао помоћ рањеним саборцима, до ординације у којој више од двије деценије брине о здрављу суграђана, остао посвећен помагању људима.

За дугогодишњи рад и допринос угледу љекарске професије додијељена му је Повеља општине Србац поводом Дана и крсне славе општине, 14. октобра. Лепир је рекао Срни да признање не доживљава само као лични успјех већ и као признање његовој породици и свим колегама из Дома здравља Србац, са којима годинама дијели и добро и лоше. Посебну вриједност, како је нагласио, има чињеница да признање долази од суграђана и пацијената, чије повјерење сматра највећом наградом. Лепир је раније добио и Повељу Коморе доктора медицине Републике Српске за допринос развоју примарне здравствене заштите. Рођен је у Аустрији, гдје су његови родитељи били на привременом раду, а дјетињство је провео у Бајинцима, код дједа и баке. Након основне школе у Разбоју, завршио је средњу медицинску школу и Медицински факултет у Бањалуци. Једно од најтежих раздобља у његовом животу биле су ратне године. Након завршетка средње медицинске школе отишао је на служење војног рока у тадашњу Републику Македонију, а због ратних дешавања служење му је продужено, након чега је мобилисан. У рат је отишао са 20 година, као пјешадинац и борац, са завршеном средњом медицинском школом и тек уписаним факултетом. Иако је био на првој линији фронта, настојао је да медицинским знањем помогне рањеним саборцима. "У руксаку сам увијек имао нешто завоја и другог санитетског материјала, па сам, када је на терену требало пружити прву помоћ рањеним саборцима, био ту да помогнем", присјетио се Лепир. Професионални пут започео је 2000. године у Дому здравља Србац, гдје и данас ради као специјалиста породичне медицине. Као једну од највећих вриједности породичне медицине издваја дугогодишњи однос са пацијентима, који омогућава боље познавање њиховог здравственог стања и правовремену превенцију. "Понекад су лијепа ријеч и топла подршка пола лијека. У породичној медицини не лијечимо само налазе и дијагнозе већ човјека у цјелини", каже Лепир. Грађане је позвао да редовно обављају превентивне прегледе и воде рачуна о здравим животним навикама. Ратно искуство, како је истакао, учврстило је његову свијест о вриједности живота, здравља и мира, али и одговорности према другим људима. Сматра да је то утицало и на његов однос према пацијентима, којима настоји приступати са разумијевањем и емпатијом. Упркос обавезама и одрицањима које носи љекарски позив, каже да не би промијенио свој животни избор. "Поново бих изабрао исти пут и исту професију. Волио бих да ме суграђани и пацијенти памте по томе што сам увијек давао све од себе да им помогнем, да сам остао приступачан, народни љекар и човјек од ријечи, који је увијек био ту за свој крај и своје људе", рекао је Лепир.