СВЕТИ САВА КРУНИСАО БРАТА СТЕФАНА

БИЈЕЉИНА, 7. АГУСТА /СРНА/ - Првог српског краља Стефана Немањића крунисао је 8. августа 1217. године његов брат монах Сава, који је двије године касније постао први српски архиепископ.

Свечаном чину крунисања - послије којег је Стефан назван Првовјенчани - присуствовали су сви српски властелини и црквени великодостојници. Србија је за вријеме његове владавине стекла двије велике тековине: постала је краљевина и добила је самосталну црквену организацију. Стефан Немањић био је син великог жупана Стефана Немање. Имао је старијег брата Вукана, владара Зете, и млађег Растка, потоњег Светог Саву, оснивача аутономне Српске архиепископије. На Државном сабору код Петрове цркве у Расу 1196. године Стефан Немања се одрекао пријестола у корист сина Стефана. Ово насљеђивање круне преко реда изазвало је десетогодишњи грађански рат. Сукоб је окончан 1205. уз посредовање млађег брата Саве, када су Стефан и Вукан потписали споразум по ком Стефан постаје велики жупан, а Вукан кнез југозападне Србије. Стефан Првовјенчани био је у браку са Евдокијом, синовицом византијског цара. Али кад су крсташи освојили Цариград, Стефану је тај брак престао да буде политички важан, па је Евдокију отјерао – због наводне шуге. Оженио се други пут Аном Дандоло, унуком млетачког дужда који је био стратег напада на Цариград. Када је његовој држави запријетила опасност од савеза католичких војски Латинског царства и Угарске, Стефан Немањић обратио се за подршку папи и замолио да га крунише за краља. Специјални папин изасланик, који је преко Сплита дошао у Србију, донио је круну за Стефана и крунисао га 1217. Био је то његов велики успјех. Србија је тако стекла пун суверенитет. Али, такав политички заокрет није био добро примљен у земљи, у којој је православље већ било чврсто укоријењено. Историчар Владимир Ћоровић пише: "Против Стевана се нарочито диже његов брат Сава, дотадашњи му вјерни сарадник, главни представник православља. Сава није хтио да изазива борбе у земљи, него је напустио Студеницу у Србији и отишао у Свету гору". Убрзо су се, међутим, политичке и војне околности промијениле, и Стефан Немањић опет се окренуо старој вјери. Мири се са братом Савом који се, да би осигурао позицију православља, прихвата организовања српске цркве. Лично путује у Никеју, гдје је од цара и патријарха издејствовао дозволу да успостави аутокефалну, односно самосталну српску цркву. У Србију се вратио са светом реликвијом – дјелом деснице Светог Јована Крститеља, којом су се посвећивали византијски цареви за вријеме крунисања. У Жичи је 1221. њоме прво благословио Стефана Немањића, а онда му је на главу ставио краљевску круну, дар никејског цара. Као првокрунисани међу Немањићима, назива се Првовјенчани.