ШАРИЋ: ЛИЦА СА ОШТЕЋЕЊЕМ ВИДА НИСУ ИЗОЛОВАНА КАТЕГОРИЈА

У 2025. години Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске, каже Шарићева, издала 56 је књига, од којих седам на Брајевом писму, 48 звучних и једну штампану

Разговарао: Раденко КУПРЕШАК БАЊАЛУКА, 1. ЈАНУАРА /СРНА/ - Директор Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске Мирела Шарић изјавила је Срни да је циљ активности ове установе да покаже да лица са оштећењем вида припадају културној сцени заједно са свима, да су дио читалачког и културног живота, а не изолована категорија. Шарићева је изразила наду да су активности Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске знатно допринијеле да се у друштву више пажње посвети потребама слијепих и слабовидих. "Наш циљ није да стварамо одвојену културу само за једну групу, већ да покажемо да особе са оштећењем вида припадају културној сцени заједно са свима", истакла је Шарићева у интервјуу Срни. ВАЖНА ПОДРШКА ИНСТИТУЦИЈА Шарићева је указала да подршка институција Републике Српске омогућава стабилан рад ове установе, развој приступачних садржаја и активну улогу у систему културе који тежи инклузији и једнаким шансама за све. "Сарадња са институцијама Републике Српске је добра и веома важна за наш рад. Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица дјелује као републичка установа културе, основана одлуком Владе Српске и уређена законом, што нам обезбјеђује стабилну институционалну подршку и даје могућност да дугорочно планирамо и реализујемо програме", нагласила је Шарићева. Она је рекла да се подршка институција огледа се кроз обезбјеђивање средстава за плате запослених, програмске активности и дио опреме, што омогућава да Библиотека континуирано функционише и развија се у интересу свих корисника културе. Шарићева је навела и да је истовремено, значајна и сарадња са другим установама културе, удружењима и организацијама, јер омогућава размјену искустава и унапређење услуга, како за слијепа и слабовида лица, тако и за ширу публику. ОСНОВНИ МОТО ДА КУЛТУРА, ЗНАЊЕ И КЊИГА БУДУ ДОСТУПНИ СВИМА Она је оцијенила конструктивним рад Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске у 2025. години, те нагласила да је основна мисија да, култура, знање и књига буду доступни свима, без обзира на то да ли је ријеч о особама са инвалидитетом или читалачкој, односно, културној публици уопште. "Трудили смо се да у свим сегментима побољшавамо квалитет наших услуга и да ширећи мрежу подршке за све, будемо примјер културне установе без баријера. У великој мјери смо спровели већину планираних активности у 2025. години, а оне које још нису у потпуности завршене улазе у континуитет наших програма у 2026. години", навела је она. У 2025. години Специјална библиотека за слијепа и слабовида лица Републике Српске, каже Шарићева, издала 56 је књига, од којих седам на Брајевом писму, 48 звучних и једну штампану. "Потрудили смо се да у 2025. години наше звучне књиге читају професионални спикери, али и сами аутори у оквиру едиције `Један писац, једна књига`, која већ 12 година представља важну платформу за савремене домаће ствараоце", рекла је она. Она је истакла да је штампање књиге на Брајевом писму дуг и захтјеван процес, будући да стандардна штампана књига од 300 страна на Брајевом писму обухвата три тома, па се у овој установи труде да пажљиво бирају наслове за ову штампу. Према њеним ријечима, посљедњи роман на Брајевом писму у прошлој години је "Беспуће" Вељка Милићевића који ће ускоро бити доступан корисницима. "И ове године наш фонд обогаћен је публикацијама из едиције `Отргнути од заборава` којом настојимо скренути пажњу на значајне ауторе из прошлости који су из неких разлога завршили на маргинама српске књижевности. Посебно смо поносни што је наша библиотека у 2025. година била издавач и једног издања на црном тиску, односно стандардној штампи", истакла је Шарићева. Ријеч је о роману "Прстен" слијепе књижевнице Борке Тадић, који је осим Бањалуке, промовисана и у оквиру манифестације "Вишњићеви дани" у Бијељини. Она је рекла да су посебну пажњу посветили и периодичним издањима, звучном часопису "Хомер" и часопису "Ријечи у прстима" на Брајевом писму који обрађују теме из библиотекарства, књижевности, умјетности и науке. "Спровели смо и 17. традиционални књижевни конкурс наше библиотеке на који нам је пристигло 111 радова из цијелог региона. Прво мјесто освојио је књижевник Берислав Благојевић чији је рад већ добио значајна признања, што додатно показује да стално радимо на оснаживању културног стваралаштва за све кориснике", каже Шарићева. Она је напоменула да је Библиотека за слијепа и слабовида лица била активна када је ријеч о изложбама, па су у 2025. години реализоване четири значајне поставке - прва о Константину Михаиловичу и јаничарима у историји и књижевности, затим изложбе о креативним тифлодидактичким играчкама и дјечијим рукотворинама насталим у сарадњи са студентима дефектологије. "Осим наших библиотекара који вриједно раде на припреми и реализацији ових изложби њиховом квалитету доприносе и стручњаци из разних области са којима сарађујемо - предсједник Удружења лектора Републике Српске Александра Савић и професор дефектологије Тања Чолић. Кроз прилагођене формате књига и платформе као што је е-библиотека, ови садржаји су доступни не само нашим корисницима већ и широј публици, чиме се потенцијал инклузије спаја са општим културним токовима", нагласила је Шарићева. Она је навела и да учешће на различитим манифестацијама, сарадња са другим институцијама културе и организацијама, и стални дијалог са заједницом доприносе томе да се тема доступности и равноправног учешћа све више чује и разумије у друштву, што је један од најважнијих резултата рада Библиотеке.