АРХИВИСТИ ИЗ СРБИЈЕ И СРПСКЕ У ХИЛАНДАРУ У БРАТСТВУ И ЉУБАВИ

У оквиру обиљежавања стоте године постојања Архива Војводине, како наводи Кузмановић, биће подигнут споменик првом управнику и директору Архива Димитрију Кириловићу, а, осим већ постојећег Музеја присаједињења, биће отворен и Легат Светозара Милетића, чијих се два вијека рођења обиљежавају 22. фебруара

Приредила: Јованка НИКОЛИЋ БЕОГРАД, 10. ЈАНУАРА /СРНА/ - Архив Војводине, који прославља 100 година постојања, и ове године ће у сарадњи са Архивом Републике Српске радити на сређивању архива манастира Хиландар на Светој Гори, изјавио је директор покрајинског Архива Небојша Кузмановић. Он је навео да је у септембру 2025. године, на сређивању архивске грађе манастира Хиландар први пут са стручњацима Архива Војводине радио и један архивиста Архива Републике Српске. "По благослову братства Хиландара, Архив Војводине је изабран да сређује архивску грађу на Хиландару, ми то радимо већ трећу годину и први пут смо се договорили да и један млади архивиста из Архива Републике Српске ради заједно са нашим момцима. Tо ћемо наставити и у априлу и септембру", рекао је Кузмановић у интервјуу Срни. Он је истакао да су ови архиви из Србије и Републике Српске пред хиландарце и Хиландар изашли у синергији, заједништву, братству и љубави. Кузмановић је навео да на Свету Гору одлазе да помогну, али и да добију благодат и радост коју носи Хиландар у којем и физички могу да се додирну докази да српска држава постоји још од 1219. године, што је историјска чињеница. "Кад уђете у ризницу Хиландара и својим очима видите и прстима додирнете оригинални Карејски типик Светог Саве или повељу о оснивању манастира Хиландар, коју је донео његов отац Немања - Свети Симеон, када видите документа, оригиналне повеље које сведоче да су хиландарски поседи били на просторима Косова и Метохије, јужне Србије и да је Дубровник плаћао Хиландару дажбине, а успут напијете се воде са бунара Светог Саве и додирнете маслину цара Душана и оне зидове, ви физички осетите да српска држава постоји 800 година", нагласио је Кузмановић. АРХИВ ВОЈВОДИНЕ ПРОСЛАВЉА ВИЈЕК ПОСТОЈАЊА, СЈЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА СЕ НЕ УСУЂУЈЕ Архив Војводине формиран је као установа 19. маја 1926. године одлуком Министарства Финансија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца којом се оснивају државни архиви у Новом Саду и у Скопљу. Кузмановић наводи да је тај документ о оснивању пронађен прије петнаестак година, а прошле године је одлучено да се тај датум обиљежава као дан оснивања Архива Војводине. "Занимљиво је да ми у Архиву Војводине славимо 100 година, а архив Северне Македоније обележава 80 или 70 година, јер нису прихватили да су основани 1926. него кажу 1945/46. Схватам да је то политика - неће да имају везе са Србима и Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославијом, али одузимају 20-30 година од постојања своје установе. Где год могу, ја их бодрим да се врате себи и својој правој традицији", нагласио је Кузмановић. Архив Војводине, напоменуо је Кузмановић, чува не само сјећања на протекле догађаје, него и артефакте и факте који су значајни за идентитет народа и постојање државе на овим просторима. "Овде ни државе на Балкану не трају дуже од 50 година, а камоли институције, тако да постојање Матице српске, која има два века или Архива Војводине, који има један век постојања, јесте заиста велики подвиг и доказ истрајности и континуитета. Tо је на овом простору често ближе немогућој мисији него природном процесу", рекао је Кузмановић. Он је навео да је први управник Архива Војводине Димитрије Кириловић од 1926. до 1941. године прикупљао документа из разних фондова, из Мађарске, Аустроугарске и других, са простора данашње Барање, Бачке, Срема и Баната, све до Пожаревца, јер је све што је обухватало Дунавску бановину припадало Архиву Војводине. Архив Војводине, навео је Кузмановић, данас има око 45 милиона докумената сврстаних у близу 600 фондова, међу којим је много грађе која се се односи на личне ствари грађана попут матичне и књиге умрлих, доказа о власништву над имовином, али и обиље оне грађе која се односи на друге ствари, па и на страдање, првенствено у Другом свјетском рату. ДОКУМЕНТА О УСТАШКИМ И ЗЛОЧИНИМА ХОРТИЈЕВИХ ФАШИСТА Кузмановић је напоменуо да се у Архиву Војводине чувају и записници Комисије за истраживање злочина окупатора, формиране 1945/46. године, те најзначајнија документа о страдањима људи на овом простору, првенствено Срба, али и Јевреја и Рома, који су страдали у Срему на подручју НДХ од усташког ножа, а овдје од мађарских Хортијевих фашиста. "Имамо значајна документа о страдању 2.000 Јевреја који су протерани 1944. године када је Мађарска окупирана од стране Немаца увела још жешћи режим, затим документа о убијеним Ромима у сремским селима и наравно, на стотине још. Посебно истичем документ под називом `Фонд Славка Родића`, у коме се налазе подаци о усташким зверствима", рекао је Кузмановић. Ријеч је о документима њемачких војнообавјештајних органа из 1942. године о злочинима које су чинили усташе и припадници хрватске војске на подручју НДХ, а садрже оригинале и више од 600 докумената. Кузмановић је истакао да је улога Архива да чува документа, обрађује их, публикује и информише јавност, па ће тако ускоро у Јерусалиму, у Центру за насљеђе "Менахем Бегин", представити енглески превод књиге "Усташка зверства", која документује злочине усташа над Србима, Јеврејима и Ромима. "То је прилика да један од најстрадалнијих народа у историји упознамо са страдањем нашег народа, не на темљу неке пропаганде него да покажемо да су и Срби страдали на правди Бога, а то је једино што тражимо – да се чује истина и да тим путем дођемо до правде", указао је Кузмановић. БРОЈНЕ АКТИВНОСТИ НА ОБИЉЕЖАВАЊУ СТОГОДИШЊИЦЕ АРХИВА У оквиру обиљежавања стоте године постојања Архива Војводине, навео је Кузмановић, биће подигнут споменик првом управнику и директору Архива Димитрију Кириловићу, а, осим већ постојећег Музеја присаједињења, биће отворен и Легат Светозара Милетића, чијих се два вијека рођења обиљежавају 22. фебруара. Кузмановић је најавио да ће у другој половини јануара бити отворена изложба о страдању просвјетних радника у злогласној рацији из 1942. године, када су мађарски фашисти убили неколико хиљада Срба, Јевреја и Рома у Новом Саду и Бачкој. Биће организована и изложба о историјату једног вијека Архива Војводине, као и научно-стручни скуп крајем априла и почетком маја, те десетина разних изложби и програма током цијеле године, а Архив ће објавити и много значајних књига, међу којима и сабрана дјела Димитрија Кириловића. "Објавили смо више од стотину наслова у Архиву Војводине, а мој циљ као уредника је да и у стогодишњици објавимо сто књига које су везане за архивистику, али и за друге друштвене области – историју и културу у најширем смислу те речи", истакао је Кузмановић. У штампу су тако ушла и сабрана дјела Драгоша Калајића, "Дневник Алојзија Степинца", али и књига "о родоначелнику црногорске независности" Савићу Марковићу Штедимлији, да би, указао је Кузмановић, сви могли да се увјере како су они сарађивали са усташама, као и њемачким нацистима и италијанским фашистима, те свим другим окупаторима на овим просторима. Кузмановић је напоменуо да Архив Војводине не продаје књиге које објављује већ их поклања, према одлуци Управног одбора, библиотекама, манастирима, установама и појединцима, и то како у Србији тако и у Републици Српској, Црној Гори и Србима у Хрватској, Мађарској и Румунији. "Ми смо до сада посетили више од 50 манастира у Срему, Бачкој и Банату и даровали по 150–200 књига. Tо је велика мисија", истакао је Кузмановић.