МАЦУТ: СРЕТЕЊЕ ПРЕДСТАВЉА БУЂЕЊЕ НАЦИОНАЛНОГ ДУХА И ЈЕДИНСТВА СРБА

ОРАШАЦ, 15. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Премијер Србије Ђуро Мацут поручио је данас у Орашцу, на свечаности поводом Дана државности Србије, да Сретење представља буђење националног духа и јединства Срба и да љубав према отаџбини мора надмашити све разлике.

"Данас у Орашцу, који симболизује јединство, сећамо се тренутака када је наш народ показао историјску храброст и под вођством Карађорђа кренуо путем очувања и ослобођења наше земље", рекао је Мацут на државној церемонији поводом Сретења. Према његовим ријечима, када је у вријеме Милоша Обреновића донесен Сретењски устав, већ је било јасно да државност српског народа никада није била подразумијевана, већ изборена. Мацут је оцијенио да је тиме остављен завјет цијелом српском народу да чува отаџбину коју су јој оставили преци. Он је нагласио да се Сретењем није десило само буђење националног духа и јединства, већ да су захваљујући једном од најслободоумнијих устава - Сретењским уставом из 1835. године постављени темељи модерне државе и функционисања државних органа. "Зато данас, заједно са нашом браћом из Републике Српске и нашим народом где год он живео, обележавамо национални празник на који смо поносни и који ћемо увек чувати, као што чувамо своје огњиште", рекао је Мацут. Он је истакао да је Србија данас јака држава која иде напред и развија се. "Посебно желим да се обратим младима. Ви сте носиоци будућности, стуб наше отаџбине и снага која ће увек држати Србију усправном и неће дозволити да јој било ко одузме слободу и понос. Разлике међу нама постоје и то је природно, али љубав према отаџбини мора надмашити све разлике", рекао је Мацут. Он је поручио да само када се заједно кроз дијалог, поштовање и заједничке вриједности граде мостови разумијевања, може се очувати и развијати држава, те истакао да је српски народ жељан мира. Сретење се као Дан државности обиљежава у знак сјећања на 15. фебруар 1804. године када је под вођством вожда Карађорђа подигнут Први српски устанак против Османлија и када је на исти дан 1835. године у Крагујевцу усвојен први устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски устав. Заједничко обиљежавање Сретења у Србији и Републици Српској утврђено је Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа донесеној на Свесрпском сабору у Београду 2024. године.