РАЗВОДИ СВЕ ЧЕШЋИ - БРАК НЕКАДА БИО СВЕТИЊА, ДАНАС ЛИЧНИ ИЗБОР

БАЊАЛУКА, 18. ФЕБРУАРА /СРНА/ - Брак је некада био схватан као светиња јер је био темељ друштвене стабилности и моралног поретка, развод је тада значио нарушавање тог поретка, а данас, у доба индивидуализације, брак се посматра као лични избор, а не као друштвена обавеза, рекла је Срни социолог Јадранка Берић, говорећи о статистичким подацима према којима се повећава број развода.

"Ако не доноси срећу, људи напуштају брак без осјећаја да руше нешто свето. Развод се више не доживљава као трагедија, већ као рационалан корак ка новом почетку. То је резултат шире друштвене толеранције и слабљења традиционалних норми", појашњава Берићева. Она наводи да су разводи данас чешћи јер модерно друштво све више наглашава индивидуалну слободу и личну срећу. Берићева подсјећа да је у традиционалном систему брак био колективна обавеза према породици, заједници и религији, а данас, када је појединац у центру, ако брак не испуњава његове емоционалне или материјалне потребе, он га напушта. "Ово је повезано са економским притисцима, али и са културним промјенама: глобализација и медији преносе слику да је развод нормалан дио живота. Истовремено осјећај заједништва је ослабио, па људи мање осјећају друштвени притисак да остану у браку по сваку цијену", наводи Берићева. Она каже да криза брака јесте озбиљна јер показује слабљење традиционалних институција које су некада држале друштво на окупу, јер када се бракови лакше распадају, то значи да је осјећај колективне одговорности ослабио. "Ово је дио ширег процеса, индивидуализација доводи до тога да појединац ставља своје потребе испред заједничких. То може резултирати осјећајем отуђености, мањком социјалне кохезије и слабљењем породичних веза. Ипак, са друге стране, то значи и већу слободу појединца да бира свој животни пут", навела је Берићева. Она каже да млади поштују брак, али га не виде као једини пут ка срећи, за њих је важнија емоционална блискост и квалитет односа него формални папир. Берићева додаје да се брак често одлаже због школовања, каријере или економских услова, што показује да га не одбацују, већ га другачије вреднују, као лични избор, а не као друштвену обавезу. "У томе се огледа индивидуализација, млади желе да сами одреде када и како ће ступити у брак, без притиска традиције", наводи Берићева. Она указује да се млади одлучују на ванбрачни живот јер он нуди већу слободу и мањи притисак, па у таквој заједници могу да испробају однос без формалних обавеза и без осјећаја да су "заробљени". "Економски фактори су важни, многи немају услове за традиционално заснивање брака", каже Берићева. Уз то, како наводи, културни утицаји са Запада учинили су ванбрачни живот прихватљивим и нормализованим. Према њеним ријечима, ово је директан израз индивидуализације, појединац жели да сам одлучује о свом животу, без наметнутих правила. Берићева наводи да се традиционалне вриједности и даље поштују, али више у симболичком него у практичном смислу, породица остаје важна, али њено значење се мијења, више се цијени емоционална блискост него формална структура. "Укратко, криза брака није само питање породице, већ одраз дубљег процеса индивидуализације и отуђености у модерном друштву. Појединац је у центру, а колективне вриједности губе снагу. То доноси већу слободу, али и ризик од слабљења социјалне кохезије и осјећаја заједништва", закључује Берићева. Психолог Маја Савановић Зорић каже да статистички подаци о разводима говоре о дубоким промјенама у начину на који људи данас улазе у брак, али и у начину на који у њему остају или из њега излазе. "Развод најчешће није посљедица једне ситуације, већ дуготрајног процеса у којем се гомилају незадовољство, емоционална удаљеност и осјећај да однос више не пружа сигурност ни смисао", истиче Зорићева. Она наводи да је посебно значајно то што се велики број бракова завршава у раним годинама, што указује на јаз између очекивања с којима људи улазе у брак и реалности заједничког живота. Зорићева каже да се у пракси често сусреће с паровима који кажу да су се вољели, али да никада нису научили како да разговарају када постане тешко. "Конфликти се нису рјешавали, већ су се потискивали, док се емоционална блискост постепено гасила. Често се ради о паровима који долазе на терапију након пет, седам или 10 година брака, са реченицом: `Ми више немамо велики проблем, само немамо однос`. То је тренутак у којем је веза већ дуго испражњена, а развод долази као формални завршетак нечега што је емоционално завршено много раније", наводи Зорићева. Она истиче да су важан слој ове приче и искуства која људи доносе из својих примарних породица. "Генерације које данас ступају у брак одрастале су уз високу стопу развода, ратне и поратне трауме, емоционалну ћутњу и моделе односа у којима се остајало заједно по сваку цијену. У терапијском простору неријетко се види да се конфликти међу партнерима не тичу само садашњег односа, већ активирају старе страхове, осјећај напуштености или увјерење да блискост нужно води повреди", рекла је Зорићева. Она истиче да за дио људи брак због тога не представља сигурну луку, већ простор у којем се понављају обрасци које су гледали код родитеља. Зорићева наводи да се брак данас више не доживљава као светиња по аутоматизму. "Некада је светост брака била одржавана снажним друштвеним притисцима и стигмом развода, често на штету менталног здравља. Данас се већа пажња посвећује квалитету односа, емоционалној сигурности и личном достојанству. Развод се не доживљава као `смак свијета`, већ као тешка, али понекад нужна одлука", додаје Зорићева. Она истиче да криза брака јесте озбиљна друштвена тема, али није издвојена криза. "Криза брака је дио шире слике у којој се деценијама занемаривало ментално здравље, а емоционалне вјештине нису училе ни у породици ни у образовном систему. Брак данас јасно показује све слабости тог система. Не зато што је институција брака пропала, већ зато што више не може да носи терет неразријешених личних и друштвених траума", закључила је психолог Маја Савановић Зорић. У Републици Српској у 2024. години разведено је 868 бракова, а према посљедњем заједничком пребивалишту, највећи број разведених бракова забиљежен је у Бањалуци 158, Бијељини 107, Приједору 96, Теслићу 38 и Зворнику 36, подаци су Завода за статистику Републике Српске. Од укупног броја разведених бракова, од прве до четврте година брака развело се 21,4 одсто парова, док се 22,4 одсто парова развело између пете и девете године брака. У току прве године брака развело се 3,8 одсто парова, а укупан проценат бракова разведених након 25 и више година износио је 16,2 одсто.