ДОДИК: УБИСТВО И ПОЧЕТАК ГРАЂАНСКОГ РАТА У ФБиХ ПРАЗНИК - ДОВОЉНО ГОВОРИ КАКВА ЈЕ БиХ ЗЕМЉА

БАЊАЛУКА, 1. МАРТА /СРНА/ - Лидер СНСД-а Милорад Додик истакао је за Срну да 1. март за српски народ и Републику Српску није никакав дан такозване независности БиХ, већ дан када је један народ прегласан, једна свадба претворена у сахрану и дан када је постало јасно да предстоји вријеме тешког страдања у БиХ.

Додик је нагласио да су Срби тада спознали мрачну истину да се политичка криза претвара у безбједносну пријетњу, реторика подјела у говор оружја и да за њих поново долазе тешка времена. Лидер СНСД-а рекао је да је тог дана започео трагични расплет једне дубоке политичке кризе, те да је одржан нелегитимни референдум о отцјепљењу БиХ из СФРЈ без сагласности Срба, једног од три конститутивна народа, чиме је прекршен принцип равноправности и консензуса на којем је та бивша југословенска република до тада почивала. Додик је нагласио да је Србима постало јасно да политички процес иде без њих и против њихове воље и да се одлуке доносе прегласавањем. То није био само дан нелегитимног референдума о такозваној независности БиХ, рекао је Додик за Срну, већ дан који носи много теже и болније значење а то је да су тензије прерасле у отворено насиље на улици, и то испред вјерског објекта. "Tог дана, испред Старе православне цркве на сарајевској Башчаршији, убијен је српски сват Никола Гардовић и то само зато што је био Србин и што је носио српску заставу на свадбеном весељу. Многи управо ово убиство невиног човјека сматрају симболичним почетком рата у БиХ", нагласио је Додик. Сјећање на Николу Гардовића, рекао је лидер СНСД-а, није само породична туга, већ опомена да сваки метак испаљен у човјека због његовог имена и заставе разара темеље заједничког живота у БиХ. Он је нагласио да ово убиство није био "инцидент", како је годинама муслиманско Сарајево покушавало да представи, већ јасна, брутална и застрашујућа порука Србима у Сарајеву и широм БиХ да више нису равноправни, да су непожељни и да њихова обиљежја, идентитет и традиција могу бити само мета, а никако људско право. "Tог дана погођен је не само човјек, већ и породица, српска застава, радост, црквено вјенчање, живот. На мјесту гдје се окупља породица да прослави љубав, запуцано је у срце једног народа са монструозном поруком: 'Овдје више нема мјеста за Србе!'", рекао је Додик. Он је навео да посебно забрињава чињеница да је тај злочин остао некажњен на начин који би донио осјећај правде и помирења, те умјесто осуде и јасне поруке да је ријеч о нападу на мир и суживот, услиједила је релативизација злочина, а то је ништа друго него поновни пуцањ у живот. "И зато муслимани годинама славе убиство, док српски народ прислужује свијеће, што довољно говори каква је БиХ земља. Без истине о 1. марту нема ни искреног дијалога о прошлости, а без признања да је тог дана убијен мир у БиХ тешко је градити заједничку будућност. Подсјећам да је тадашњи муслимански предсједник Алија Изетбеговић сам признао да је спреман жртвовати мир у БиХ да би остварио свој сан о 'исламској држави'. Зато 1. март не може бити дан заједничког празника, јер је он симбол подјела, почетак неповјерења и увод у рат који је однио десетине хиљада живота и раселио стотине хиљада људи. Без искреног суочавања са чињеницом да је тог дана прекршен принцип договора, конститутивности и равнопрвности, те да је проливена невина српска крв нема ни истинског дијалога о прошлости, а без истине о почетку рата нема ни трајног мира", поручио је лидер СНСД-а Милорад Додик. У дијелу ФБиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обиљежава као такозвани дан независности БиХ, јер је на тај дан прије 34 године одржан нелегални референдум о независности и отцјепљењу БиХ од СФРЈ. Срби у Републици Српској 1. март памте по убиству српског свата Николе Гардовића у Сарајеву, што је био и окидач за почетак ратних сукоба. Влада Републике Српске прогласила је 1. март Даном жалости због трагичних догађаја који су се десили тог датума 1992. године, а који су били повод за отпочињање трагичног сукоба у БиХ.